2259.
КУЛТУРА
ПРИСВАЈАЊА
 

Некидан ми један стари Бањалучанин, муслиман, озбиљн, сопшти, максузли, да сам ја највеће разочарење Бањалуке. Нисам хтио да се упуштам у расправу. Знам човека. А и моји ставови се не баве појединцима. Добро, кажем. Слажем се.

Схватио сам да су Они мене сматрали својим. Док сам их разочарао. Чим сам био против Есдееса у она самртна времена, многи су, очито, помислили да сам муслиман. Кад нико није смио ни прднути у Бањалуци. А камо ли рећи да је муслиман. Лако се сад курчарити.

Морам признати да сам у рат отишао као негативан на допинг контроли. Да сам из рата изашао противнационално неутралан. Мада ми је мало било чудно да сам се на Липику борио за Босну и Херцеговину, коју сам, маму јој јебем усрану, затекао кад су ме демобилисали.

Али кад сам, за вријеме боравка у Влади Републике Српске, првој послије Есдееса, видио и схватио шта је на ствари, одлучио сам да јебем матер Охаеру, унитаризму и Сарајевском Политичком Кругу. Ако се у томе препознао који муслиман, има моје извињење. И искрено саучешће.

Али та прича о разочарењу, дио је ширег антицивлизацијског ефекта. Који траје још од претварања Аје Софије у џамију.

Ислам је на европско тло стигао на култури присвајања, посвајања и покорења. И та се култура одржава и данданас. Стога онај мој познаник говори о разочарењу у мене. Ваљда сам им био посинак. И набија ми на нос да сам се прије рата запослио на босанској телевизији. Како се никад није звала Телевизија Сарајево. Ваљда су ми Они то омогућили. Шта ли.

Тако се данас присваја Босна. Што треба да значи укидање Босне и Херцеговине. Или присвајање. Тако се присваја језик и проглашава се босанским. Иако Босне нема. А и кад је било није било босанског језика.

Извјесни професор Јахић, шеф катедре за босански, српски и хрватски јези, зар све то постоји у Сарајеву, СТЈ, полемише са политичким ставовима из Републике Српске и нема ни један аргумент. Као и онај Потпредсједник Народне Скупштине Републике Српске.

Тачно је да се тамо, у неким вијековима, помиње босански језик. Али тада није било Бошњака, ни муслимана. Ни Турака. Муслимани су се појавили касније. Пријавили се. И преузели језик.

Ислам је, долазећи на овај дио, хришћанске, православне Европе, долазећи у крви, затекао нације, територије и језик. Ако је историја дозволила да их покори, ми не смијемо дозволити да их присвоји.