2270.
СМИГОЉ

Умро мој друг Смиљко Шагољ. Питам МИлана Гдје ће бити сахрана. Вјеројатно у Сплиту. Тамо је био са обитељи. Далеко ми, Милане.

Иди, Смигољ, почивај. Није ово за нас.

Кажу да си, у рату, био новинар који сије мржњу и то. Не знам. Ја сам био у рову. Нисам гледао ни оне наше што сију мржњу, како су послије рекли ми. А не знам ни како би Ти сијао мржњу док на Озрену одсијецају главе. Шта је језик мржње над одсјеченом главом.

Сјећат ћу се Тебе, драги Смигољ, по много ствари. Најважнија је, непобитно, то што си био генератор за рад. Нико није могао да ради колико Ти. Ти си био незаобилазан мозаичар Телевизије Сарајево.

Могу Ти то, дркаџије, и побијати. Данас се све побија и обезвређује. Не можемо против тога.

Али једно Ти, код мене, не могу побити.

Кад сам требао да уживо преносим долазак воза Другим Колосијеком у Зеницу, планери су схватили да воз може да касни и да ја могу доћи у ситуацију да морам да причам пола сата, сат, у живом програму. Тражили су ко би ми помогао као сукоментатор. Не треба. Извјештавао сам мјесецима са Другог Колосијека. Могу о томе причати као Милка Бабовић. Знам. Тунел Сиколе. Омладино Соколе. Бране Миљуш. Тито Партија, Омладина Биртија. Пошто је свима, великим новинарским играчима, било понижавајуће да раде са Дописником, који, можда, први пут ради директан пренос, Ти си рекао Ја ћи му помоћи. Бићу уз тебе, Васке, ако затреба.

Почивај у миру, штагод си причао на Теве у току рата. Ко им јебе матер. Све припреме, организују, нађу извођаче и финишере, а онда су им криви новинари. Језик Мржње.

Почивај у миру, штагод си причао, и против Срба.

Рат је био. Људи смо. Нисмо цјепидлаке.