2215.
АДМИНИСТРАТИВНИ
КОНГЛОМЕРАТОРИЈУМ
 

Једина успјешна власт која је функционисала у историји Насеобине, небудприминито Босне и Херцеговине, тог међународно признатог простора између најновије Србије и најновије Хрватске, јесте Аустроугарска Власт. Са нагласком на Бечки PAW, Pitzaisel Adminstratische Wagen, у српском анархичном преводу, Контигент Административних Пицајзли.

Да би амдминистрација функционисала беспријекорно, а то је неопходно јер је администрација, истовремено, и бирократски апарат који проводи, реализује, испоручује власт и сама власт, мора изнад себе имати ауторитарног суверена, као што је нпр Бечка Царска Власт, или организовану политичку странку, што је данас на сцени.

Од шездесетак помоћника министара у Влади Републике Српске само су два или три изразито страначка. Зато што је Есенесде Добра Добрица и што су странци наметнули законе о агенцији за јавну управу и што се помоћници бирају конкурсом. Боље би било да се бирају курцом. Са О. Примјереније је балкану.

То би било исто као кад би тренер Барцелоне играче добијао јавним конкурсом. А проводила га Агенција за играчку управу у Мадриду.

У процесу свог осамостаљења, или у оквиру Дејтона и БиХ, или изван БиХ, Република Српска мора рачунати са тим да примијени такозвано вашингтонско административно законодавство. Са промјеном власти, из Административног Центра Републике Српске треба, до краја октобра, да изађе хиљаду владиних службеника а замијени их хиљаду оних који су побиједли. То, дабоме, обавезује сваку странку, да има екипирану компетентну понуду, поставу и тим. А не да по ходницима лове снаше да промијене страначки дрес јер је неко мјесто припало некој другој странци.

Таква хаотична ситуација у помоћничком сегменту у влади продукује анархолиберални кадровски хаос на свим осталим нижим нивоима. На директорским, агенцијским управним, одјељенским.

Похвално је што је Влада Републике Српске смијенила оног Салмонеловића. Мада је требао бити објешен пет минута послије пријема првог отрованог студента у здравствену установу. Јер је он дио клијентеристичког кавеза који је приватизовао дио власти Есенесдеа. Или што је, након година зајебанције, смијенила директора Олимпијског Центра Јахорина. Који је био дио клијентаријума неких високих владиних фактора, који нису имали много везе са владајућом странком и који је зајебавао страначку организацију у Источном Сарајеву на најперверзнији начин.

Владајућа странка на тај начин губи сваки утицај на функционисање административног апарата. А све што тај хаотични апарат, анархолиберални конгломераторијум, ради, књижи се у изборну теку која је код бирача и у коју се пише мастиљавом оловком.

Стога странка губи поене у истраживањима јавног мнијења. А на изборима гласове.

Добро. Није трагедија што нека странка то губи.

Трагедија је што се та конгломеративна технологија преноси даље, у све поре друштва. То постаје начин егзистенције Друштва, Државе и Нације.

Погубне дугорочне посљедице, само неке, су

·         Клијентелизам

·         Ситнокорупционашко врзино коло

·         Невидљиви лобистички сектор

·         Општа мимикрија

·         Непотизам

·         Теткизам

·         Монетизам

·         Кланизам.

Погубне, јер такво Друштво, Држава и Нација, продукује, даље, такве политичке странке, које онда настављају путем градње Анархолибералног Администратоида.

Темељ функционисања сваког друштва, под било којом влашћу и идеологијом, јесте досљедна, чврста и ефикасна организациона и кадровска политика. То мора усвојити и политичка артикулација.

Због тих мојих ставова већ је оцијењено да сам основну школу учио код Стаљина.

Слажем се. Али другог пута ефикасности на балкану нема.

Појединачна одговорност за породицу, групу, улицу, заједницу, политичку странку, институцију, државу и нацију, не постоји. Или је у лабораторијским траговима. Можда код изузетака.

Стање свијести на балкану, дугорочним третманом историје, такво је да би, кад би, нпр, у центру града отворили јавну пишаоницу у којој се пишање плаћа сто еура, дошло до општег хаоса у тражењу веза, познанастава и подмићивања, само да би се пишало преко реда.

То што има прекоредних пишача а нема толико стоеурића, то само замагљује ствари.