2210.
КИРИЛ
И ИРИНЕЈ
У ПОГЛАВЉУ 35
 

Знадни Боже шта су причали Кирил и Иринеј, патријарски Москве, Београда, Целе Русије и Скоро Целе Сербије.

Једна вијест каже да су говорили о издајничком руководству Сербије а друга вијест каже да је то подвала из београдских владалачких кругова а можда и из саме Цркве.

Можда помогне квиско. Да питамо Призму.

Морам констатовати да се Церква извештила. Скоро као и политичари. Једино што њиховим неким показују голе ките а политичким неким голе половне шубаранке.

Са политиком, државом и влашћу Церква прича једно а са другима друго.

Политика и власт, која је, истовремено, и држава, са Бриселом прича једно а са свим другима друго.

Тако да се може догодити да исто биће у Бриселу клекне као Преговарач а у Београду се испрси као Датум.

Штагод Иринеј рекао Кирилу, чињенице остају чињенице. Нарочито ове око Косова. Одрекла се власт, политика и држава Косова, или издала, Косово није Србија. Није у Србији.

Због тога, дабоме, не може се кривити Позитивни Политички Тројац, они су нешто као Позитивно Право, јер нема тога ко досад, вијековима уназад, није губио и изгубио Косовски Бој. Нису Шиптари освојили Косово, нити га је отео Нато Бомбардинг. Срби, Србија, су га узгубили, препустили, затурли, забацили, заборавили.

Али се може тај ППТ кривити за звоно Србији о врату. Шта звоно. Пирамиду од једнодјелног гранита.

Јер, јуче Филе у Београду, и Дачић, премијер, констатоваше да је остварење Бриселског споразума ствар Поглавља 35.

Мнијем. Док се не затвори Поглавље 35, на Србији ће меденица да звечи. Србија крене према пововршини, Косово је вуче према дну.

Кроз то Поглавље 35 Брисел може Србији, и хоће, да вади очи. А кроз очи и муданца. И душу да јој извади.

На крају ће Србија да моли Брисел да сама призна Косово, само да изађе из Преговора и Поглавља.

Зато су у праву Кирил и Иринеј, штагод да су причали.