2208.
ШТА СУ
ТАРАБИЋИ
РЕКЛИ О ВУЧИЋУ
 

Ових недјеља и дана, не само јучер, поводом посјете Андрићграду и разговора са Додиком, те крстарења Дрином водом, о Вучићу се износе скоро неподношљиве просерице.

Просерице су Аматерске Политичке Анализе. А каткад се у Просерице знају турити и будалаши са својим унаказама.

Један сарајевски просрал је, тако, Вучића ставио испод Добар. Заборавили да је Вучић био у Шешељевој странци која је, у склопу свих Срба, који нису Сврба, извршила агресију на Сарајево, Босну и Патриоте са праћкама.

Вјечити Клинаши Српских Односа, припадници разних тајних група, које, најћешће постоје само у њиховим болесним главама, разне службогаће, напаћени плаћеници и умисленици, Вучића третирају само као Карађорђев Трешњев Топ против Додика. Они би Мртвог Алију пољубили у дупе само ако би то помогло рушењу Додика.

Та Карлеушизација политичке информативе и аналитике мало говори о појединачним актерима, јебига, кад отвориш септичку не гледаш у појединачни фекалион, а много збори о разореној јавној сцени уопште. Политичкој, друштвеној и мисаоној, прије свега.

Сјећам се текста Дарка Худелиста који је, у загребачком Глобусу, чини ми се, објавио о Вучићу. То је неоспорно боље, дубље и више него што су сви српски медији, медијчићи, новинарчићи и политичарчићи испричали и исписали, чак и помислили, о Вучићу.

Непотребно је да полемишем са свим тим ставкама, јер то нису ни ставови, ни тезе, ни анализе, од Добар Вучић до Коначно Додик Дошао До Вучића.

Смислене посленике упућујем само на два извора.

Потребно је озбиљно погледати данашњу насловну страну Политике и данашњу насловну страну Наднависних Новина.

Из та два узорка политичке антидопинг контроле јасно је неизрециво много ствари. Ја нећу да их предајем будалашима и да их дајем у бесцијење.

Могу само рећи да је из тих насловница јасно

·         Коме треба сусрет

·         Коме треба информација о сусрету

·         И коме није мило то што се на Дрини збило.

Вучића, као политичку појаву, треба анализирати у склопу србијанске политичке линије у дужем времену, не само од Милошевића. Као мозаичко мјесто унутар бивше Николићеве странке, са чињеницом да је, нпр, Тома свог сина метнуо за предсједника извршног одбора Напредњака, или тако некако. Као мозаички дио актуелног тријумвирата Србије. Као врхунског наредбодавног медијског технолога. Као туристу који је посјетио Америку. Као кључара богородичне тамнице Мишковић.

Али не треба га анализирати тако да ће у Србији доћи до Нулте Толеранције К&K. Јер је то немогуће. Прије ће неко искоријенити Све Србе него криминал и корупцију код Срба.

Нити га треба анализирати као политичара који само чека кад ће Додику, и Српској, одсјећи главу због неке изјаве или подршке Тадићу. Сам Вучић је дао милијарду изјава које би га, по том аматерском принципу, могле коштати главе. А ако Тадић сада нешто значи Вучићу, онда ту нема политичара.