четвртак, 18. јул 2013.

2213.
АМАМБ
ИМА АМАНДМАН
ЗА ЖЕНСКА КЛИЈЕШТА
 

Видим, АмАмб је издала приопћидбу о правима жртава да посјете, заузму, окупирају, насилују, развале, свако мјесто злочина које им је прирасло срцу.
То је поводом упада оних Жена Жице у неки посјед што је некад било Задруга у Кравицама а гдје су стријељани ратни заробљеници.
Жене Жице су имале клијешта за жицу. Дакле, умишљај. То није никакав излив жали за стријељаном родбином, него намјера да се организује инцидент како би се Полицијске Власти Српске, и друге власти, означиле вермахтовским. У чему предњачи НВО Први Вермарт.
Разумијем да Америчани имају та људска права. Права жртава. Права Црнаца. Права Бијелаца.
Али. Нисам примијетио да су се досада, за толике године, за толике амбасадоре, ни у старој згради амбасаде, ни у новој, заложили за права српских сиротана на посјету мјесту стратишта. Нисам, чак, примијетио њихову назочност у Јасеновцу, напримјер. И коју сузу. За саборце из Другог свјетског рата.
Да не помињем права Индијанаца да посјете Стратишта, Вјечна Ловишта Камене Темељце Резервата.