2100.
DAN
POBJEDE
 

Velika je nesreća učestvovati u malim ratovima. Ubije te neki Tuta Bugarin. Alji Hodžaj. Za bubreg. Ujo. Mujo. Čedo. A, nekad, kad te ubije Hans, to je za Iber Ideališe.

U velikim ratovima glava je draža a smrt je slađa.

Iza velikih ratova ostaju veliki ljudi. I velike žrtve za počast. U malim ratovima gine sirotinja a preživljavaju, uopšte ne idu u rat, obični pičkeri. Nigdje Čerčila i De Gola. Ni za među prste. U malim ratovima moraš da izmišljaš žrtve, silovanja, genocide. Mali ratovi su samo trening na pomoćnom terenu. Jedna sramota ljudska, eto. U velikom ratu Baćuška kaže Ja pobijedio Gitljera. A ja, u malom ratu, kažem Ja pobijedio Muju iz Matuzića. Haris, odozgo, iz Saraja, dreči I silovo Izetu, silovo.

Iza Velikog Rata ostane Dan Pobjede. Dan Pobjede nad Fažizmom. U našim malim ratovima došlo je dotle da se moli da neko bude fašist. Još malo pa će iz Saraja moliti Srbe da budu barem malo fašisti. Pošto laži ne pomažu.

Vremenom, i Veliki Rat Blijedi. Sile zemaljske se preobuku. Ciljevi ostanu isti. Sad opet smetaju Rusi. Opet smetaju Kinezi. Neki bi najradije da ne svane taj Dan Pobjede. Nekako ne znaju za koga bi navijali.

Civilizacija ne umije da cijeni Veliki Rat. Cijenu Velikog Rata. Odmažu polet, zanos, novi život, novo doba, zaborav.

Evropa bi trebala, tokom cijele godine, da ide u Staljingrad i da one ljude ljubi u guzicu. Bez obzira što nema više učesnika tog Rata Za Staljingrad. Jer, to nije bila obična bitka.

Da nije bilo Rusa, sad bi svi bili u mjesnoj zajednici aušvic.

Ovako, mrena kapitala se navukla na oči. Pa onda povez krize. Pa. Zamaglilo se. Šta je Fašizam. Šta je Pobjeda. Šta je Bratstvo i Jedinstvo. Šta je Kozara. Neretva. Sutjeska. Vesela sveska. Spram pogibije dva četnika i tri domobrana. Blajburg Ravna Gora.

Poslije Velikog Rata Petokraka ima puno više krakova. A poslije malih ratova mnogo više je rakova. Svako na svoju stranu.