петак, 26. април 2013.


НИКОЛИЋ – КОМЕНТАР                                    26. април 2013.

 

Прије девет година, када се Борис Тадић извино због злочина у Сребреници, Томислав Николић, тада радикал, рече:

,,Веома је опасно када се предсједник једне земље  извињава другој земљи у име свог народа. То је обично додворавање  које и личи на америчког плаћеника.’’

Међутим, Шешељевац у унформи народњака, од неки дан, клечи и тражи помиловање због злочина који је извршен у Сребреници . Николић се извињава се за злочин кога је, како рече,  ,,у име  државе Србије и српског народа учинио било који појединац.’’

Ако је за Бориса Тадића прије девет година рекао да је амерички шпијун, није јасно шта је данас Николић. Ако је прије девет година  Шешељевац назвао ,,опасним изваињавање једне земље другој у име народа те земље, није ваљда да је безопасно оно што је однеки дан рекао телевизији земље јеада и чемера коју уважавају углавном  Запад и Трибунал у Хагу. Ако је, све до устоличења на мјесто предсједника Србије, игнорисао чак и п’омисао да би признао злочин у Сребреници, откуд му данас реторика која не иде ни уз име диломате примтивца који, успут,  и своју браћу преко Дрине не назива Србима већ Босанцима, ех онда је то и више од увреде. Више од понижења браће западано  Дрине. Онда је то нонсенс,  политичка бесмисао и несмисао, увреда која боли и пече више од других. Да је од Каптола или са Башчарашје некако би се и прихватила. Али ако стиже са Дедиња онда нека буде на душу оног ко то изговори.

Навикли су босански срби, како их званични Београд често зове на пуно штошта другог од прекодринског брата и браће. Опроистисли су Николићеви Срби босанци и санкције које је на Дрини увео Милошевић, и резолуцију о Сребреници тада званичног Београда. Заборавили су Николићеви Срби босанци и то што нико од званичника  прекодринске матице бар понекад не помене, Кравице, Скелане, Добровољачку... Све Србин босанац може заборавити, али не и Шешељевца у фраку народњака када клечи и моли за опрост. У чије име он то ради. У име велике већине српског народа, наше браће преко Дрине, сигурно не. Због тога би требало да се замисли. Јер када змија једном уједе онда се касније и гуштера боји. Ако данас клечи сутра може почети и клањати. Тога се треба плашити. Уосталом и положај тијела од једног до другог чина заиста је незнатан.                                                                                      

                                                                                     Славиша САБЉИЋ
 
Moj drug Slaviša, stara garda, pošalje mi komentar koji objavi na BEL TV.
Na ovo sam mu odgovorio Dobro. Politika je, na žalost, takva, danas klot, sutra frket. Mi koji držimo kurs, pušimo kurc.