1787.
MA,
NEMA POMIRENJA
Neki
Ćurdaković, neartikulisani kandidat za Velikog Vezira Srebrenice, kaže da je
priznanje genocida koje je izrekla Vesna Kočević, zajednička kandidatkinja
srpskih stranaka za načelnicu opštine, put ka pomirenju.
Najprije,
Vesna Kočević nije priznala genocid. To što je rekla da je bio zločin i što
poštuje presude suda, ne znači priznanje genocida.
Ali,
najvažnije. Priznanje genocida nije put ka pomirenju. To je put ka uništenju
Srpskog Naroda. To je put ka Drugom, dobrovoljnom, Turčenju Srba. To je put
stvaranja Islamske Republike Bosne.
Presuda
za Genocid Haškog tribunala nije validna za ocjenu da je nešto bilo genocid. Srpski
genocid ne ustanovljuje antisrpski sud. Genocid ustanovljuje kompleksna
istoriografska nauka. Ni jedno naučno ime, pojedinačno ili institucionalno,
nije izašlo sa tezom i dokazom o
genocidu. Plaćene sudije ne ustanovljuju genocid.
To
je politička presuda iz mozaika opravdavanja udara na Srbe da bi Slovenija i
Hrvatska postale nezavisne. A danas propale. U tu igru su se, slučajno uigrali
muslimani koji nisu nigdje bili planirani za neovisne države, i počeli krvavu
igru sa Markalama i sličnim „srpskim divljaštvima“, kako bi Ameri imali
opravdanje da tuku Srbe i kako bi njihovu teritoriju zaposjeli muslimani
proglasivši je državom.
Prihvatanje
genocida, za šta Čavić treba da bude strijeljan po optužbi za veleizdaju,
značilo bi trajnu satanizaciju Srpskog Naroda. Svako još nerođeno dijete imalo
bi oko vrata pločicu sa natpisom Moj narod je izvršio genocid. Značilo bi gubljenje
prava na kolektivitet što uključuje teritoriju, ustav, jezik i opstanak.
To
i žele muslimanski agresivci.
Nikakvo
pomirenje.
Osim
toga. Nema pomirenja sa onima koji cijeli srpski narod nazivaju genocidnim i
fašistoidnim. Nema pomirenja sa onima koji ne dozvoljavaju presude za zločine
nad Srbima. Mi ne tražimo da Dudakovića sudite za genocid. Odrežite mu jaja za
paljenje srpskih imanja. Samo to. Nema pomirenja sa omima koji su imali ratni
cilj da, sa Hrvatima Haveoa, pokore Srbe i stvore ustaško-handžarsku unitarnu
državu. Poslije rata, inače, nema pomirenja. Poslije rata postoji samo šutnja
koja znači Krvavu vam mamisu jebemo. Čak ni kada bi se muslimanski agresivci,
ili bošnjački političari, izvinili svima u BiH jer su za BiH žrtovali mir. Nema
pomirenja, samo Svako Sebi. Nema pomirenja dok Turska dolazi.
Sve
su šanse propuštene. Srbi više nisu Pušači Zajedništva.
