КО САД ТОПИ ЈАХОРИНУ
Олимпијски центар Јахорина је државно предузеће. Добро, неолиберални транспаренташи захтијевају да се каже Јавно предузеће. Свеједно, припада свима, односно Држави Rепублици Српској. У том сегменту, Република Српска је права правцата држава.
Тим предузећем, које обухвата много државне земље, хотеле и цијелу мрежу скилифтова, управља Надзорни одбор под руководством Оног Бијелића. Познатог из Урбанистичког завода Оног Видовића.
Већ неколико сезона на Јахорини је лед ледени од успјеха. Крах је на сваком кораку. Пад овога, пад онога. А Влада Републике Државе је ту уложила 30 милиона марака. И још ће веле. Надзорни одбор користи љетно вријеме, када о Јахорини нико не мисли, и наручује елаборат, студију, реферат, СТЈ. О реструктурирању ЈП, БТЈ. Реферат ради извјесни проф.мрц.прц. са неког приватног бл факултета. А у Реферату бисер до бисера. Продати сву земљу. Продати Хотел Бистрицу. Све продати. Држави само оставити сајле, електромоторе и чишћење клупа на шестосједима.
Приватизацијска политика је у пизду материну. По формули Младена Иванића за банке. Приватницима дати земљу и хотеле а држави оставити да подмазује сајле, плаћа струју и чисти снијег. На ски-пасу се не може никад ништа зарадити. А ми ћемо, около, да мастимо брке. То ни Караџић не би тако знао, у својим најзвјезданијим тренуцима, када је сваком борцу обећао послије рата дати у власништво десет дулума шуме.
У завјери је учествовало још једно државно предузеће. Члан Надзорног одбора из Фонда ПИО. Два Есенесдеовца остала у мањини.
Дакле, Влада. Умјесто да уклони, У К Л О Н И, Оног Бијелића и покрене процедуру доношења Закона о Јахорини која је власништво и дјеце која ће се родити 2234., она саучествује у дивљањима Надзорног одбора и менаџмента Олимпијског центра Јахорина.
Држава даје паре, лопови будзаштаре земљу и објекте а Јахорина пишти ко Дамјанов Зеленко.
Ако господа прватници желе да зарађују од Туризма Зимског нека лијепо купе земљу од Паљана, Трновчана или других, изваде, прибаве грађевинску, урбанистичку, противпожарну, еколошку и још седам хиљада дозвола и нека изграде ски лифтове. Као господин Хрват на Купресу. Па удри по парама. Као и у Белом Свету.
Нема држава толико сиса за мужу.
Можда Јахорину некад треба и продати. Али кад достигне европски квалитет и цијену. Можда треба изнајмити жичаре на десет, двадесет година, али не кад се полуидиотском Бизмисмену дигне Црвен бан него кад му се може узети велика пара.
Али остаје најважније питање. Са чим смо се досад усрећили кад смо га продали.
Ако глупљи дио Надзорног одбора ОЦ Јахорина не зна ништа, нека гледа шта ради Ангела Меркел. Кад она прода Дојче телеком, продајте и ви Јахорину.
Јахорина треба да буде симбол Републике Српске па макар је сваке године коштала ко Светог Петра Кајгана.
Дотле, треба очекивати смјене на висини од око 1.900 метара изнад мора.
Олимпијски центар Јахорина је државно предузеће. Добро, неолиберални транспаренташи захтијевају да се каже Јавно предузеће. Свеједно, припада свима, односно Држави Rепублици Српској. У том сегменту, Република Српска је права правцата држава.
Тим предузећем, које обухвата много државне земље, хотеле и цијелу мрежу скилифтова, управља Надзорни одбор под руководством Оног Бијелића. Познатог из Урбанистичког завода Оног Видовића.
Већ неколико сезона на Јахорини је лед ледени од успјеха. Крах је на сваком кораку. Пад овога, пад онога. А Влада Републике Државе је ту уложила 30 милиона марака. И још ће веле. Надзорни одбор користи љетно вријеме, када о Јахорини нико не мисли, и наручује елаборат, студију, реферат, СТЈ. О реструктурирању ЈП, БТЈ. Реферат ради извјесни проф.мрц.прц. са неког приватног бл факултета. А у Реферату бисер до бисера. Продати сву земљу. Продати Хотел Бистрицу. Све продати. Држави само оставити сајле, електромоторе и чишћење клупа на шестосједима.
Приватизацијска политика је у пизду материну. По формули Младена Иванића за банке. Приватницима дати земљу и хотеле а држави оставити да подмазује сајле, плаћа струју и чисти снијег. На ски-пасу се не може никад ништа зарадити. А ми ћемо, около, да мастимо брке. То ни Караџић не би тако знао, у својим најзвјезданијим тренуцима, када је сваком борцу обећао послије рата дати у власништво десет дулума шуме.
У завјери је учествовало још једно државно предузеће. Члан Надзорног одбора из Фонда ПИО. Два Есенесдеовца остала у мањини.
Дакле, Влада. Умјесто да уклони, У К Л О Н И, Оног Бијелића и покрене процедуру доношења Закона о Јахорини која је власништво и дјеце која ће се родити 2234., она саучествује у дивљањима Надзорног одбора и менаџмента Олимпијског центра Јахорина.
Држава даје паре, лопови будзаштаре земљу и објекте а Јахорина пишти ко Дамјанов Зеленко.
Ако господа прватници желе да зарађују од Туризма Зимског нека лијепо купе земљу од Паљана, Трновчана или других, изваде, прибаве грађевинску, урбанистичку, противпожарну, еколошку и још седам хиљада дозвола и нека изграде ски лифтове. Као господин Хрват на Купресу. Па удри по парама. Као и у Белом Свету.
Нема држава толико сиса за мужу.
Можда Јахорину некад треба и продати. Али кад достигне европски квалитет и цијену. Можда треба изнајмити жичаре на десет, двадесет година, али не кад се полуидиотском Бизмисмену дигне Црвен бан него кад му се може узети велика пара.
Али остаје најважније питање. Са чим смо се досад усрећили кад смо га продали.
Ако глупљи дио Надзорног одбора ОЦ Јахорина не зна ништа, нека гледа шта ради Ангела Меркел. Кад она прода Дојче телеком, продајте и ви Јахорину.
Јахорина треба да буде симбол Републике Српске па макар је сваке године коштала ко Светог Петра Кајгана.
Дотле, треба очекивати смјене на висини од око 1.900 метара изнад мора.
