ODAKLE IZBI OGI
Pojavio se Ognjen Tadić, Kandidat za Predsjednika Republike Srpske.
Baš sam bio pomislio da je odustao od kandidature. To bi mu bio najracionalniji potez. Nije dobro da dvaput izgubi u istoj trci. Kad ga je Sulejman Bosić već kandidovao kao i Bakira. Idi tamo i izgubi. Tako je nekad bilo u Zvezdi. Kad ne znaš ništa da igraš, Idi bidi bek. Sačuvao bi kredibilitet za kasnije kandidature. Ja bih, na njegovom mjestu, za dvije nedjelje izašao na konferenciju za štampu i rekao: Povlačim se u korist Republike Srpske.
Ali on, danas, na veoma jasne Dodikove izjave, reče da je to avanturizam. Izgleda da Ognjen Tadić ne razumije jasan politički govor, kao i njegovi radikali, kao ni radikalski narodnjaci, kao i svih njih predsedatelj, kao ni njegov razilaznik iz radikala, Vučić, poznat kao Slobin Ministar Informacija. Koji takođe danas kaže da Dodik pušta balone. A on, u duetu Nudiguzi Narodnjaci, kaže kako je bio u Briselu i onom friškom Fileu triput preveo Nikolića: Nikada, bre, Srbija neće priznati Kosovo (prethodno su mu zakačili da je po briselskim hodnicima i golubarnicima nudio priznanje samo da ga dovedu na vlast). A onda Vučić, mladi Vojvoda od Spleta do Oseka, kaže kako razume, Kina,Rusija, ali mi se moramo okrenuti EU. A ako se okreneš EU moraš priznati Kosovo. Jer bez toga će Srbija lakše ući u Kosovo nego u EU. Šešeljeva deca listom imaju problema sa razumevanjem.
Dodik je rekao da je najbolji raspad kada svi shvate da se više ovako ne može. Sada to shvatamo samo mi, Republika Srpska. To nije avanturizam. Sve drugo je, ne čekajući taj trenutak, avanturizam, u istoriji, i u stranci u kojoj je Tadić sisao političku flašicu, poznato kao Balvan Revolucija.
I pored najbolje volje, ne vidim u čemu je avanturizam sačekati da budale vide da su budale, da unitaristi vide da su promašili vrijeme, da ambasade vide da prije vene nego zasade.
Republika Srpska ima vremena.
Neka ispucaju te ustavne promjene, te popise iz 91., te agresije, te žrtvenike, te unitarromantizme, te Hagove, te Turke... pa ćemo onda doći do onog odlučivanja o svom statusu.
Da sam se ja kandidovao za Predsjednika Republike ne bih bio u žiriju za avanturizam Dodika i drugih. Jasno bih rekao šta ja mislim uraditi za Republiku Srpsku i kako je vidim za mandat, za dva, za pedeset godina.
To sam očekivao od Tadića. Kandidata.
Pojavio se Ognjen Tadić, Kandidat za Predsjednika Republike Srpske.
Baš sam bio pomislio da je odustao od kandidature. To bi mu bio najracionalniji potez. Nije dobro da dvaput izgubi u istoj trci. Kad ga je Sulejman Bosić već kandidovao kao i Bakira. Idi tamo i izgubi. Tako je nekad bilo u Zvezdi. Kad ne znaš ništa da igraš, Idi bidi bek. Sačuvao bi kredibilitet za kasnije kandidature. Ja bih, na njegovom mjestu, za dvije nedjelje izašao na konferenciju za štampu i rekao: Povlačim se u korist Republike Srpske.
Ali on, danas, na veoma jasne Dodikove izjave, reče da je to avanturizam. Izgleda da Ognjen Tadić ne razumije jasan politički govor, kao i njegovi radikali, kao ni radikalski narodnjaci, kao i svih njih predsedatelj, kao ni njegov razilaznik iz radikala, Vučić, poznat kao Slobin Ministar Informacija. Koji takođe danas kaže da Dodik pušta balone. A on, u duetu Nudiguzi Narodnjaci, kaže kako je bio u Briselu i onom friškom Fileu triput preveo Nikolića: Nikada, bre, Srbija neće priznati Kosovo (prethodno su mu zakačili da je po briselskim hodnicima i golubarnicima nudio priznanje samo da ga dovedu na vlast). A onda Vučić, mladi Vojvoda od Spleta do Oseka, kaže kako razume, Kina,Rusija, ali mi se moramo okrenuti EU. A ako se okreneš EU moraš priznati Kosovo. Jer bez toga će Srbija lakše ući u Kosovo nego u EU. Šešeljeva deca listom imaju problema sa razumevanjem.
Dodik je rekao da je najbolji raspad kada svi shvate da se više ovako ne može. Sada to shvatamo samo mi, Republika Srpska. To nije avanturizam. Sve drugo je, ne čekajući taj trenutak, avanturizam, u istoriji, i u stranci u kojoj je Tadić sisao političku flašicu, poznato kao Balvan Revolucija.
I pored najbolje volje, ne vidim u čemu je avanturizam sačekati da budale vide da su budale, da unitaristi vide da su promašili vrijeme, da ambasade vide da prije vene nego zasade.
Republika Srpska ima vremena.
Neka ispucaju te ustavne promjene, te popise iz 91., te agresije, te žrtvenike, te unitarromantizme, te Hagove, te Turke... pa ćemo onda doći do onog odlučivanja o svom statusu.
Da sam se ja kandidovao za Predsjednika Republike ne bih bio u žiriju za avanturizam Dodika i drugih. Jasno bih rekao šta ja mislim uraditi za Republiku Srpsku i kako je vidim za mandat, za dva, za pedeset godina.
To sam očekivao od Tadića. Kandidata.
