ŠTA NEGIRATI A ŠTA NE
Američki, odlazeći, ambasador u BiH, izjavio je da se negiranje genocida u Srebrenici ne može tolerisati i mora odmah prestati. Oni koji to čine postaju saučesnici u tom procesu.
Ne znam da li je mislio na mene ali na Dodika sigurno jeste.
Ja, pak, mislim da se radi o direktnim prijetnjama slobodnim ljudima u BiH.
A što se tiče Srebrenice, stotinu puta je ponovljeno. Niko ne negira zločin u Srebrenici. Negira se razmjera zločina, negira se manipulacija, negira se kvalifikacija.
Nije razumljivo zašto je toliko bitno da to bude genocid a ne masovni zločin.
Razumljivo je. Treba taj genocid okačiti Srbim u BiH i Republici Srpskoj o vrat i čekati pogodan istorijski trenutak. Jer su samo još Srbi u BiH, a i Republika Srpska, ostali da „vise“ s ove strane Drine. Sve smo očistili.
A dugoročno je dobro imati genocid nad njima jer nakon nekog istorijskog vremena sve će se zaboraviti. Samo će se pamtiti Srbi i genocid.
Razumijem ambasadora. Važnost je važnost. Sila je sila. Kraj je kraj. Ali ne razumijem normalne ljude koji se upleću u taj pleter genocida i genocidiranja Srba. Šta narod, nacija, vjera, pojedinac, grupa, zavičaj, imaju od toga što su Srbe proglasili genocidnim. Šta bi Srbi imali za sve ove decenije da je neko Hrvate oblijepio genocidnom naljepnicom zbog Jasenovca i Jadovna. Ili da se danas Hrvatska, zbog toga proglašava genocidnom tvorevinom. Ne bi imali ništa. Imali bi samo tešku pojedinalčnu i kolektivnu umnu bolest.
Oni koji Srbima u Republici Srpskoj tovare genocid kao istorijski jaram, ne misle dobro muslimanima u BiH.
Osim toga, da se okrenem onom što me politički i ljudski zanima. Republici Srpskoj. Kakvo je zlo negirati genocid u Srebrenici a nije nikakvo zlo negirati Republiku Srpsku i zahtijevati njeno ukidanje. A to se događa svake sekunde. I na to niko ne reaguje. Niko ne kaže da se to ne može tolerisati. I da su to saučesnici u istrebljenju Srba u BiH.
A o Srebrenici. Pa, onaj ko je pokretao cijelu mašineriju, trebao je da računa da će i njega nešto zakačiti od zla. Da li neko iz velikog svijeta misli da se tri godine može klati djecu, starce i babe i da će se poslije toga zapjevati sevdalinka.
Razumijem da je velikom svijetu sve to daleko. To je ono što je bilo na Sienenu.
Ali ovi bliži bi barem trebali znati da svaka kap krvi na mom nožu mami kuknjavu u mom rodu.
Američki, odlazeći, ambasador u BiH, izjavio je da se negiranje genocida u Srebrenici ne može tolerisati i mora odmah prestati. Oni koji to čine postaju saučesnici u tom procesu.
Ne znam da li je mislio na mene ali na Dodika sigurno jeste.
Ja, pak, mislim da se radi o direktnim prijetnjama slobodnim ljudima u BiH.
A što se tiče Srebrenice, stotinu puta je ponovljeno. Niko ne negira zločin u Srebrenici. Negira se razmjera zločina, negira se manipulacija, negira se kvalifikacija.
Nije razumljivo zašto je toliko bitno da to bude genocid a ne masovni zločin.
Razumljivo je. Treba taj genocid okačiti Srbim u BiH i Republici Srpskoj o vrat i čekati pogodan istorijski trenutak. Jer su samo još Srbi u BiH, a i Republika Srpska, ostali da „vise“ s ove strane Drine. Sve smo očistili.
A dugoročno je dobro imati genocid nad njima jer nakon nekog istorijskog vremena sve će se zaboraviti. Samo će se pamtiti Srbi i genocid.
Razumijem ambasadora. Važnost je važnost. Sila je sila. Kraj je kraj. Ali ne razumijem normalne ljude koji se upleću u taj pleter genocida i genocidiranja Srba. Šta narod, nacija, vjera, pojedinac, grupa, zavičaj, imaju od toga što su Srbe proglasili genocidnim. Šta bi Srbi imali za sve ove decenije da je neko Hrvate oblijepio genocidnom naljepnicom zbog Jasenovca i Jadovna. Ili da se danas Hrvatska, zbog toga proglašava genocidnom tvorevinom. Ne bi imali ništa. Imali bi samo tešku pojedinalčnu i kolektivnu umnu bolest.
Oni koji Srbima u Republici Srpskoj tovare genocid kao istorijski jaram, ne misle dobro muslimanima u BiH.
Osim toga, da se okrenem onom što me politički i ljudski zanima. Republici Srpskoj. Kakvo je zlo negirati genocid u Srebrenici a nije nikakvo zlo negirati Republiku Srpsku i zahtijevati njeno ukidanje. A to se događa svake sekunde. I na to niko ne reaguje. Niko ne kaže da se to ne može tolerisati. I da su to saučesnici u istrebljenju Srba u BiH.
A o Srebrenici. Pa, onaj ko je pokretao cijelu mašineriju, trebao je da računa da će i njega nešto zakačiti od zla. Da li neko iz velikog svijeta misli da se tri godine može klati djecu, starce i babe i da će se poslije toga zapjevati sevdalinka.
Razumijem da je velikom svijetu sve to daleko. To je ono što je bilo na Sienenu.
Ali ovi bliži bi barem trebali znati da svaka kap krvi na mom nožu mami kuknjavu u mom rodu.
