SKULPTURALNI
UNIKATNI I
DIZAJNERSKI
NAMJEŠTAJ

1890.
ZLA KOB BiH
JE NERAZMRSIVA

Bosna, kako oni iz Vaše Države imentuju Bosnu i Hercegovinu, primjer je amaterskog rješavanja nacionalnog, političkog i državnog pitanja.

Sve što se dogodilo toj Basni, uključujući i međuvjerske, međunacionalne i međukriminalne ratove, preko Dejtona pa do Naših Entiteta, jeste posljedica tragične greške muslimanskog amaterizma u političkom i nacionalnom smislu.

Kada su Mislimanski Politički Amateri shvatili da je JASA, Jugoslovenski Asortiman Smrtnih Artikala, pokrenuta isključivo zbog Nezavisnosti Hrvatske, a da su svi ostali, pa i Nezavisna Slovenija, samo kolateralana šteta u Tem Rapadu, Alija, prije svega, ali i njegovi arapiturksavjetnici, vidjeli su šansu da i Bosna Dobije Državu. Ono što nije pošlo za rukom Kulinu, Tvrtku, raznim Sulejmanima i Ferdinadnima, pa ni ĐPC, poželio je da ostvari Alija.

Dabome da je unesrećio sve oko sebe. A i svoje muslimane.

Postdejtonska muslimansko-bošnjačka politika sumanuto glavinja u nastavku te politike. Politike stvaranja Nemoguće Države Bosne. Islamske Bosne. Republike Bosne. Što je isto.

U tu svrhu odvija se angažman Turske. Davutoglu, u nizu geopolitičkih improvizacija, tipične profesorske provenijencije, da su profesori mogli biti Državnici, Kembridž bi vladao cijelim svijetom, osim Sjevernom Korejom, STJ, važno lansira tezu da Sofija, Ankara, Tirana, Sarajevo i Skopje treba da napreduju zajedno. Skopje ne može biti snažno ako nije snažan Istambul.

U tu svrhu se čara Balkanska Islamska Unija.

U tu svrhu Cerić osniva galaktički islamski svebošnjački kongres sa sjedištem u Sarajevu.

U tu svrhu se angažuju sve moguće reciklirane snage, u Briselu i Vašingtonu, na Ustavnim Promjenama.

U tu svrhu je projektovana i politička izmišljotina Svejedno Finci.

U tu svrhu se forsira Agresija i Genocid

U tu svrhu traje uništavanje Federacije, da ne kažem Hrvata, samo da bi Država došla do daha.

U tu svrhu se od Srebrenice čini Apsurdija.

U tu svrhu su projektovane i Političke Nevladine Babe. I Daidža Emir.

Ta Naknadna Samotragedija Političkog Bošnjaštva jamči dugotrajno umiranje. Dugo putovanje od Žrtve Mira do Bosanskog Pira.

Taj proces se nikada neće smiriti jer je Bošnjačko Političko Rukovodstvo, i zagranični mentori, ušlo u kolosijeke iluzija čije rampe, sa strane, ne omogućuju političku artikulaciju u skladu sa novim mozaikom bivše Jugoslavije, Evrope i trendova Trećeg Milenijuma.

Lonci Malog Stambola, Saraja, u kome stoluju razni Mali Sulejmani, od Tihića do Lagumdžije, kuvaće se još dugo, sa glavnim ciljem da Prođe Vakat a Dođe Zeman.

Tu igru je fenomenalno odigrao Zlatagan sa Hadezeovima.

I tako će biti do u beskraj. Dok se ne podijelimo.

1889.
ŠTO TE NEMA

Ejebiga.

Probudim se jutros, boli me ruka. Od motorke. Četir i po kila Stilla. Znači, nije Smak Svijeta. A mi se uzdali u Maje. Da su Maje nešto znale formirale bi na svojoj teritoriji Bosnu i Hercegovinu i trajali vječno.

Nisam jučer imao kad misliti na taj Smak, radio skulpturalne poslove fizikanerske prirode. Smrzao se KOP.

U međudobu odem na sahranu. I na groblju hladno. Umrla Moja Komšinica Paša. Paša je Ćejvan. Sestra Adema Ćejvana, poznatog jugoslovenskog glumca, ženskoljupca i boema s kojim sam se družio dok je bilo mlađih godina. Pamtim ga po Vijetnamki u kojoj je, pored sebe, uvijek imao litru imotske loze, pola limuna, Zini, pizda ti materina, da nacijedim limuna, to je dobro za alkohol, i Kafku.

Paša je dohodala do osamdeset i sedam godina. Sahranjena na Stupnici, dva, tri groba od Adema. U Banjaluci je bila poznata kao Paša Matičarka. U penzionerskim godinama, sve do ove jeseni, i po tome što je sa svojom drugaricom redovno, opravljena i stilizovana, išla na kavu, kolač ili kakav drugi povod za viđenje. Ovog ljeta je pamćenje počelo izdavati pa je znala obući zimski komplet za grad. A kad bi je ko upitao Kako je, Pašo, odgovarala bi brzo i mrmljavo, više sebi u njedra, zbog žurbe da se vidi sa Drugaricom, Kako je staro, dobro je stalo. Čuo sam to od Paše milion puta ali sam svaki put pitao iznova.

Malo je svijeta bilo na ukopu. Uobičajene molitve i dlanovi okrenuti prema nebu. Paša se namirila. A i nebo mrtvoladno. Bio je i Dobri Ale. Dijelio nam bombone. Mi smo svi njegova djeca. Kako nas vide njegove stare, skoro isprane oči.

Tako je Naša Paša otišla sama.

Svemu dođe kraj.

Samo Smaku Svijeta nema kraja.

I jutros, uz bolne zglobove, razmišljam. Što Te Nema. Smače.

Pa zaključim da, vjerovatno, gore, u Paklu i u Raju, imaju organizacionih problema. Kako da se nacionalno izjašnjavaju pridošlice, smije li se unositi Oružje za masovono uništenje, nema dovoljno VIP loža za američke bogataše i bankare, da li da Raj bude proglašen neutralnim, kao Švicarska, i s malim porezima, kako urediti Pakao, sa entitetima ili kao klasičnu konfederaciju... Mene isto konsultovali oko toga. Radite kako hoćete, samo nemoj da u Paklu budem blizu Emira Suljagića. To može, imate li još kakvih neželja. Ma, imam cijeli spisak, poslaću u elektronskoj formi, to je ko imenik, Sunce Ti Jebem. Nemojte psovati, to se kod nas u Paklu ne radi. Dobro. Sunce Ti Nejebem.

Ali, kako vidim sve su prilike sa tim Smakom, kao i sa Ustavnim Promjenama. Moraćemo stvari rješavati sami. Kao Moja Komšinica Paša. Pokoj joj duši.

1888.
FENAMENALNA TOPIĆKA

Novinaska agencija Fena, valjda Federalna novinaska agencija, uzela je mišljenje Političke Analitičarke iz Banjaluke, povodom moje dijagnoze Kancerogenuma Suljagić, izvjesne Tanje Topić. Politička Analitičarka je, u stvari FES Plaćenica. Fridrih Ebert Stiftung. To je nevladina organizacija iz Njemačke koja je godinama radila na podvođenju Esenesdea pod SDP Unitarnu Bosansku Socijaldemokratiju. Kada im to nije uspjelo, onda su počeli podržavati druge Socijaldemokrate tipa Utripi Čice. Kao što su PDP. Već godinama Topićka negativno dijagnosticira Republiku Srpsku i njenu vlast, izborne pobjednike a naročito Esenesde. Priča javno dio onog što kao analizu i mišljenje dostavlja svojim gazdama.

Nemam ništa protiv.

Ali imam protiv da ta Ićka, i druge, pogrešno prenose ono što sam rekao. Topićka kaže, u vijesti Fene:

Prijetnje ratom su potpuno opasne, jer prizivanje rata u BiH, nakon toliko godina, u bilo kojoj formi, i s bilo koje strane je vrlo neozbiljno i neodgovorno, kazala je u izjavi za Agenciju FENA politička analitičarka iz Banje Luke Tanja Topić kometirajući takve tvrdnje izvršnog sekretara SNSD-a Rajka Vasića. 

S druge strane, ako se posmatra cjelokupan kontekst i okruženje, prisustvo međunarodnih snaga i međunarodne zajednice u BiH, onda je ta prijetnja ili zveckanje ratom, jedna iluzija. Postavlja se pitanje i neodgovornosti, u smislu da prijetite nečim što je nerealno - kazala je Topić.

Topićka i Fenićka ili su bile kolektivno pjane ili nisu čitale šta sam rekao na Portalu SNSD.info (i na mom blogu na kojem je izjava sa portala prenijeta kao dodatak tekstu).

Jasno sam rekao da svo to Suljagić Sranje po Srebrenici, i šire, može dovesti do rata. Da sam htio da prijetim, rekao bih da ću pokrenuti rat.

A Fenićka, agencija koja se ubraja u novinarstvo, STJ, donosi još i sljedeći pasus:

Vasić naziva Emira Suljagića "plaćeničkim mračnjakom" te dodaje da je osnivanje Koalicije početak zakonodavne, nedemokratske i antidejtonske anarhije u BiH".  Tvrdi da „djelovanje na registraciji birača na prijeratnim adresama stanovanja Građanske inicijative " 1. mart" "može da bude početak opasne međunacionalne destrukcije koja će zahvatiti cijeli Balkan, a koja može završiti ratom mnogo težim nego što su bili građanski, međuvjerski i međunacionalni ratovi pred kraj prošlog vijeka". 

Nigdje u mojoj izjavi nema riječi „djelovanje na registraciji birača na prijeratnim adresama“. Niti se o tome radi, Pjana Fenićko.

Sa ovakvim analitičkim i novinarskim budalama ratra mora biti. Neće pomoći ni Smak Svijeta.

 

 

 

  

1887.
MIRKO SULJAGIĆ

Pošto se zalaže za Mir. Inače, klasični je Bali-beg Suljagić.

Jebo ga onaj koji ga je naučio sintagmi Prijetnja miru i stabilnosi u BiH i regionu.

U pokušaju da pere sebe i Kurvoliciju 1. mart, Emir Suljagić podučava javnost ustavnom pravu. Veli da Dejtonski sporazum i njegov Aneks 7 daju dva fundamentalna prava, pravo na slobodu kretanja i pravo na slobodu izbora prebivališta.

Pa sve ste to imali i u Samostalnoj Radionici Branka i Hamdije. Da ne idem do Tite i Jovanke. PVM.

Ali to je bilo malo pa je Suljagićev i opšti otac nacije i vjere, Alija Izetbegović žrtvovao Mir.

Nemam ja problema sa Mirom. Vi, Suljagići, imate problema sa Alijom. I imaćete ga čak i kad se podijelimo.

A što se tiče pomenutih sloboda. S njima je sve u redu i bez Prvog Marta.

Samo što nije u redu ubacivanje u Ustav BiH, takozvani Aneks Sedam, jer i sama BiH je Aneks, nove kategorije koja ne postoji nigdje u svijetu, demokratiji i civilizaciji – Slobode Biračkog Tranzita. Kao što ne postoji Lažno Glasačko Prebivalište. Kao što ne postoji neidentifikovano pravo da u federalne organe BiH neko drugi bira pet poslanika umjesto same federalne jedinice, Republike Srpske, i njenih birača.

Jasan je cilj projekta Sto Hiljada Birača i Pet Poslanika.

Poništavanje subjetiviteta Republike Srpske u PS BiH, poništavanje srpske biračke volje, poništavanje entiteske zaštitiničke klauzule u glasanju, gradnja Stambola na Miljacki, širenje zaraze Komšić na cijelu BiH.

1886.
KOPANJA
I EMIR SULJAGIĆ, STJK

Emir Suljagić se, na formiranju neke koalicije nevladinih organizacija za pritisak, manipulaciju i poticanje na novi međunacionalni i međuvjerski rat, okomio na Dodika i na mene.

Suljagić & Babe, veli, nisu za ukidanje Republike Srpske. Samo bi joj uvalili Građane. Oni se bore protiv neprijatelja Republike Srpske. U liku Dodika i Vasića.

Kad ti turčin iskazuje brigu i misli dobro, veliki će povodanj da bude a ti ćeš prnuti u čabar. Govorio je Toman Trebavac.

Učinila mi se poznatom ta teza Suljagića Hana. O mom lošem djelu po Republiku Srpsku. Pa mi se ukaza Kopanjin kraći pledoaje kod Suzane Been. I on me prepoznao kao Neprijatelja Republike Srpske. Ja zavađam sa drugim narodima. Najprije sa Zlataganom i Emirom, izgleda. Mada su mi dragi i Komšić. I Bakir Sin. I Tihi Prudski. O Silajdžiću sve najbolje. Ja sam fašist kao i Federalna Teve. Nije Kopanja tako rekao ali je tako zvečalo. Isto je, koliko sam shvatio pismo Izvršnog biroa i Druga Kopanje, zalagati se za Dejtonsku Samostalnost Republike Srpske i svakog dana po šezdeset minuta, a i šire, talambasati da je Republika Srpska kriminalna, genocidna i fašistoidna. Sa naglaskom na njeno rukovodstvo. I sa uskličnikom nad Dodikom.

Razlika između Emira i Žemira samo je u tome što je ovaj potonji izostavio Dodika. Da li treba da tumačim.

Ta teza o neophodnoj Preranoj Smrti RV nastala je u analitičkom podrumu Neke Ambasade. Pa su onda sarajevski mediji prestali da objavljuju moje izjave. Cenzura je, inače, došla sa nebeskom demokratijom, kao Ambrozija. Onda je i Kopanja svojim urednicima, i vremenske prognoze, zabranio pominjanje mog imena. Ni u slučaju smrti. KTJS. Krv Ti Jebem Skendervakufsku. Ne objavljuju objektivni mediji Nepotvrđene Glasine. A toliko željne.

Za razliku od Kopanje, koji se predstavio kao Čuvar Socijaldemokratije, NTJ, Suljagić se predstavio kao neobrijani istočnjački mračnjak koji je instruisan na tajnim podrumskim sastancima. Apsolutno. Apsolutno. Pa to, jadničak, nevješto i neoprezno interpretirao.

Nu. Srebrenička Priluda, nije tako bezazlena. Radi se o projektu Sedam Mjeseci Libije u BiH. Čista turistička manfestacija. O toj Libijskoj Ulici na ovim prostorima neko je, nedavno, čini mi se, govorio.

Izborni Karavan, kakav je praktikovan u Srebrenici, nastojaće da se ustanovi u cijeloj Republici Srpskoj a i u BiH. Gdje bude trebalo. To će izazvati međunacionalne i međuvjerske tenzije. A Ubistvo Svata će već neko obaviti.

dodatak jelima:

ЕМИР СУЉАГИЋ ЈЕ

ПЛАЋЕНИЧКИ МРАЧЊАК

Формирање такозване коалиције 1. март које је у Сарајеву организовао извјесни Емир Суљагић, почетак је законодавне, недемократске и антидејтонске анархије у БиХ.

Њихов главни циљ је уништење Републике Српске и прогон српског народа из БиХ. Њихови шаптачи, налогодавци и инструктори не могу сами и јавно да обаве тај посао па су нашли употребни материјал у онима који су мрзитељи и мрачњаци. Неки од тих налогодаваца су се оглашавали ових дана. А  неки се враћају, непримјетно, у БиХ и у околне земље.

Ово може да буде почетак опасне међунационалне деструкције која ће захватити цијели Балкан а која се може завршити ратом много тежим него што су били грађански, међувјерски и међунационални ратови пред крај прошлог вијека.

Ово износим само на знање. Да не буде, послије, да смо сви били слијепи и да смо на типичан српски начин пропустили шансу па стигли пред Свршено Косово.

Сребреница је отворен фронт против Републике Срске и Срби ни тамо ни у Републици Српској не смију ни на који начин сарађивати и саучествовати у том пројекту. То конкретно значи да српске странке у Сребреници не требају учествовати у општинској власти и тиме дати легитимитет резултатима који су настали на недемократски, неевропски и нецивилизацијски начин. Али значи и то да Република Српска треба да донесе своје изборно законодавство и да анализира које ће и када институције и законе недејтонске БиХ одбити да уважава на подручју Републике Српске и у њеном правном и политичком систему.

А то што извјесни Емир Суљагић, као типични источњачки мрачњачки плаћеник, покушава да завара Српску Рају декламацијама да им није циљ укидање Републике Српске већ означавање Додика и Васића као непријатеља Републике Српске, прежвакана је теза по којој је циљ уклонити СНСД и Додика са политичке сцене а онда ће Република Српска отићи сама, уз помоћ уиграних понуђача и признаватеља геноцида. Та теза је аналитички осмишљена у једној познатој амбасади а први ју је објелоданио Жељко Копања на БН телевизији означивши Рајка Васића радикалом, увредитељем других народа и изједнчивши га са црним фашизмом Федералне телевизије.

Емир Суљагић је само врх леденог бријега. А испод тог врха су инспиратори и налогодавци међу којима су све сарајевске бошњачке странке, само на различите начине, укључене у пројект. СДП и Лагумџија су први институционално примили и подржали Суљагића и анархоидни оркестар инструментализованих организација. Ову чињеницу не треба заборавити.

Његов и њихов циљ је да демократско законодавство претворе у караванску анархију употријебљених гласача и несретника. Као што употребљавају мртве у Сребреници. Као што су употребљавали књиговодствене Хрвате у мултиетничком изборном пиру и подјармљивању цијелог једног народа.

Њима се једном мора рећи да су гробови у Сребреници, и стварни и лажни, само доказ да су Бошњаци изгубили рат. Жртвовали су мир и изгубили рат. То је главни проблем Суљагића и Сарајевског политичког круга а не никакав геноцид и негирање геноцида.

А Суљагић нека не држи предавања ни Рајку Васићу ни Републици Српској, осим својим наручитељима, на сећијама и миндерима. Српски народ, односно Република Српска, више није наиван и није задојен самоуништавајућим заједништвом. У том историјском сазнању није битан ниједан Васић већ је најбитнија та национална, теритопријална и политичка самосвијест.

 

(izjava za Portal SNSD.info)

 

1885.
NA KOLJENA,
NEKIMA STIGAO RAFI

SSOS, Srpska Sarajevska Obavještajna Služba mi javila da je u avionu iz Saraja viđen Rafi. Bio tu oko izbora. Ali nikako da stignem da razglasim dalje.

Da poručim Nekim Novinarima i Drugim Enveoima Spremte se, Spremte, Na Koljena Pastvo. I da očekuju dalje naredbe. Vadite mi ga iz halja. U, jest golem, Gregi.

Biće Dolara. Šušteća Valuta, Djole. Aktiviran je, takođe stiže obznana, i Centar u Budimpešti.

Direktna posljedica je rođendansko slavlje Aladža Demokrate iz Nove Socijalističke Foče. I okupljena opozicija te njihova Deklarativnost o tome kako su spremni da se ujedne za izbore 2014. Kako su blagougodni prema ideji zajedničkih lista.

Radi se o političkoj sići, Mladepe, Čadepe i slično. Nu. Informacije kažu da je i jedan veliki igrač izrazio gaćedolnu spremnost ali ne želi da prerano kukurikne.

Direktna posljedica je i Koalicija Prvi Mart. Izborni Karavan PPG. Putuj, Pišaj, Glasaj. Pa onda obrnuto. GPP.

Malo je nedolično da je Rafi tajno boravio u Omiljenoj Državi.

Sramota. Ipak je on bio Ličnost Godine, STJ.

1884.
ZIMUJ
U BOSNAFELDU

Incko pokušava da bude duhovit.

Otišlo je sve u tri, u četiri.

Zahvaljuje se, u po Banjaluke, Dodiku. Veli, svaki put kad me pomene, meni produže boravak.

Incko pati od neostvarene i neprimjetljive veličine. Kobiva, njegov ostanak je sudbonosan.

Da sam na njegovom mjestu, stvar bih pogledao sa druge strane. Možda je on sam, nesretnik, ključ koji je pušten da zarđa. Da se, da prostiš, nikad ne vadi. Možda je igra potpuno obrnuta. Možda Vuk igra pred Askom. Možda se sve čini da Incko nikud ne ide. Da rđa rđa ovdje. Jer ovdje je najefektniji.

Dok je Incko ovdje Bosna nikad proodati neće. Uvijek će srati i pišati u gaće. A kome je cilj da Bosna prooda. Ne vjerujem da je Republici Srpskoj. To smo već obznanili. Neka hramlje vječno, neka joj se noge suše sve više što se dalje odmiče od Dejtona i njegovih ustavnih rješenja. Dabogda joj sušica postala galopirana.

Ostani, Incko, ostani Ovdje. Ohaer tuđeg neba neće te grijati kao što te ovaj grije. Kud Ti prođeš tu ni Federacija ne raste. Dok si ti ovdje, glavnim tužiocem može postati i glavni razvodnik brakova. Jednog dana će to moći biti i skeledžija.

Dok si Ti ovdje Bosna, a naročito Bosna i Hercegovina, ide putem Stradije.

Ostani, Incko, ostani Ovdje. Barem dok ne postaneš Ličnost Godine.

1883.
DEUTSCHEU

Marku po marku, Njemačka je zavladala Eurounijom. To je još samo dvije, tri, marke do vlasti nad Evropom.

Angela Merkel, odnosno Njemačka, određuje dokle da se probava sa multikulturitetom a kada da se kaže Stop. Njemačka određuje kako da štedi Grčka. Njemačka, odnosno Gospa Merkel, određuje kako da se kontrolišu Šajze među bankama. Njemačka drži gužvu na vratnicama proširenja EU.

Odluka da ECB kontroliše banke u Eurozoni, one koje imaju 30 mlrd eura aktive ili ekvivalent petini bidipija, koje, dakle, imaju potencijal da načnu ili sruše Euro i svaku pojedinačnu zemlju, pobjeda je Njemačkog Finansijskog Čelika.

Ima tu i profita viška. Veliki broj francuskih banaka potpada pod taj limit. Ali malo njemačkih. Pokoravanjem evropskih banaka, Njemačka štiti sebe jer ne može sama sačuvati euro.

Ali to se mora tumačiti kao pokoravanje Eurozone. Bez obzira što Merkel pokušava da relativizuje tu odluku. I bez obzira što mnoge zemlje zvone na uzbunu. Eto europoreza i ostalih naddržavnih zajebancija.

Dalekosežnije tumačenje, pak, nagovještava da je Njemačka odlučila da u novom rasporedu Ekonomskih ploča na zemaljskoj kori, Evropa ne služi za Trumanova Jaja. Kao Civilno Krilo Natoa i kao, EU, mamac za Nato integracije. Kroz olinjalu sintagmu Euroatlantske Integracije. Njemačka je Engleskoj velikodušno prepustila saradnju sa Amerikom. Njemačka se okreće Evropi. A to što je već sada prejaka za Evropu, to nije samo njena krivica.

Istovremeno, Merkel je jasno rekla da neće dozvoliti da se dira gužva s one strane Eurointegracija. Dok ona to ne kaže. Gužva je spleteni kolut od uvrnutog granja ili debljih loza koji se nabija na kolac ograde i na prvu verikalu vratnica da se iste ne bi same otvarale (op. Toman, Trebava).

Stavom da se najprije mora provjeriti da li neka zamlja može ispuniti evropske standarde pa tek onda donositi odluku o statusu kandidata i slično, gužva je postala bodjikava Utripi Čice Materine. Na njoj, odsad, lično spava indijska kobra od četiri metra.

Dakle. Razni uglađeni, fuleisani, filetizovani, Briselaši, koji dolaze ovdje, i u Srbiju, a i sjevernobalkanski kačići, koji su se dočepali velikog svijeta, pričaju prazne priče o ulasku Srbije i BiH u Evropsku Uniju.

Istorija ne mijenja svoje tokove. Njeni kanjoni mogu da postanu samo dublji. Nikada, u toj povijesti, ni Brdusine i Kamenjari, niti Srbija, nisu bili istinki član bilo koje varijante Evrope. Zašto bi se to sada promijenilo.

Pošto je to jedini vezivni razlog koji drži BiK zajedno, a koji je nerealan i neostvariv, jasno je šta nam je činiti.

Podijeliti.

 

 

 

 

 

KAKO KRŠI NIKOLA NIKIĆ DANAS.
MADA JE STARIJI OD MENE 17 (SLOVIMA: SEDAMNAEST GODINA)

FUDBALET

1880.
UNITED COLORS OF SEFER

Pedeset nijansi zelene. Fašističke. To je ofarbani Sefer Halilović, kurčev general kurčeve armije bIh.  Džamijska zelena, balijska zelena, sokačka zelena, osmanlijska zelena, sepet zelena, fes zelena, nesrpska zelena, seferska zelena, dudaković zelena, alijina zelena, BMK zelena...

Farbani Sefer Halilović, vođa autistične političke stranke, iskoristio je iskonstruisanu presudu generalu Tolimiru za neke genocide, genocid u Žepi, u Žepi je, inače, bilo sedamnaest miliona življa pa je sve istrijebljeno osim krava prvotelki i nešto kokošiju, da objavi kako je Republika Srpska udružena zločinačka republika i kako neće moći da opstane pod tim imenom.

Što mi se, Sefere, ne pojavi na krst-končanici. Pa da vidiš šta je genocid. PTM.

Nakon konačne presude onoj Plaćenoj Gotovini i onom Mrkaču, Krkaču, kako li, Haški sud ne postoji.

Samo je pitanje dana kada će Republika Srpska i Srbija proglasiti nevažećim Haški tribunal, Haški Trabunjal, i poništiti priznanje njegovih presuda.

Zajaši se, u međudobu, Blek Sefere, sa Dudakovićem. I orgijajte kao Pravi Patrioti. Jebo vas onaj koji je za BiH žrtvovao mir.

 

 

1879.
MA, KOME SONG

Nepostojeća Usrana Behaerte izdala saopštenje da ove godine BiH neće ići na Eurosong. A onda digitalnom brzinom Erteeres razaslala još saopštenije. Mi imamo i para, i muzike i pameti da idemo u Oslo, gdje li, da pokažemo kvalitet melosa i predstavljamo Banjaluku, Bosnu i Hercegovinu, Bivšu Jugoslaviju. Malu Aziju, Srednju Aziju, Veliku Aziju, Filipine, Antile, Grenland i Azore.

Sve samo ne Republiku Srpsku.

Zašto Erteres ne smije pomenuti Republiku Srpsku.

I zašto bi RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, predstavljala Bosnu i Hercegovinu. Kad BiH nigdje i niučemu ne predstavlja Republiku Srpsku.

Zašto bi Erteeres igrala humanu bh ulogu kad su ovi sa Državne RTV, STJ, jedva dočekali da ne idu. Jakako, kad su na redu srpski pjevači, čini mi se. Da je na redu neki Al Džino ili Džin Alo, išli bi.

Dobro je da Beha Erta, nedejtonska i neustavna javna kuća, ne ide na Eurosong. Što se manje BiH pominje kraći će još život biti.

Neki mediji, neki političari i stranke i mnogi zaposlenici u takozvanim zajedničkim institucijama teško shvataju da svakog jutra, i prije pišanja, moraju znati da je Samostalnost Srpske trajna politička i nacionalna orijentacija. Samostalnost koja je propisana u Dejtonu i zapisana u Ustavu te Dejtonije. Ispred svih kancelarija u zajedničkim organima, ispod prozora, trebalo bi da razglašivači sa dobošima, svakodnevno i više puta, čitaju deset dejtonskih nadležnosti BiH. Jer ih nema više. I jer ih svi trebaju znati naizust. Ako Očenaš, već, ne znaju.

A ne u Zajedničke institucije, na nivou BiH, trpati sve od turizma do farme picajzli.

Zašto Republika Srpska učestvuje u biranju jednog predsjednika fudbalskog saveza, najboljeg sportiste BiH, podržava razne reprezentacije BiH u kojima je zastupljenost Republike Srpske mikroskopska, plaća diplomatsku mrežu koja radi protiv Republike Srpske, trpi BHRT koja ovdje ima dopisništvo kao i u Sanskom Mostu, trpi Sud BiH koji je gori od Haškog, A Naš, JMM, trpi Ustavni Sud BiH... Trpi Vašu Državu.

Sve su to pitanja jednako važna kao i pitanje Zašto bi Banjaluka pjevala za BiH, kad BiH nikad neće umjeti da pjeva o njoj.

 

 

 

rađa se nova skulptura (drvo, bijeli grab) pod radnim
nazivom Trio pande

1878.
KOLIKO PARE
SMIJU BITI BLIZU

Para kvari ljude. Para kvari čak i smrad. Jer, para je svemoćna. Ona može da učini da gospodar pozove slugu i zadavi ga. Ali. Ona može da učini da sluga pozove gospodara i, takođe, pridavi ga.

Upravo to se dogodilo Delta Miškoviću. Toman mi je govorio Ako te ikad ostavi lijepa žena, ne samo ona koja je prosto ljepša od tebe, to je loš božiji znak. Nađi manastir u stijenama i zamonaši se. Ili skoči s njih.

Niko nije htio da kaže da je Mišković Gospodar Serbije. Ali su mu tepali. Najbogatiji Srbin. Zapošljava sto hiljada radnika. Ili koliko već. Pričali da mijenja vlade i predsjednike Serbije ko Milka lajbiće.

Već odavno sam rekao da je Srbija jedina zemlja na svijetu u kojoj se nije dogodio klasični mafijaško-kriminalni sindrom da kriminalci pokušavaju da se približe državi i vlasti, već se dogodilo ono što nigdje nije. Da država i vlast nastoje da se približe kriminalcima i infiltriraju se među njih. I uspjeli su.

Proizvod tog simbioznog  političkog sistema jeste i Mišković. Da je baš i pošten do zadnjeg evra.

Između ostalog, i za to je trebalo, u Beogradu, suditi Miloševiću.

U normalnim društvima, za politiku, vlast, državu i političku artikulaciju, stranke i partije, uvijek je glavno pitanje Koliko blizu treba pustiti kobru vlastitoj vratnoj žili. Koliko blizu treba pustiti pare.

Neosporno je da postoji prag čija opasnost prelaska je katastrofalna. Smakovita. Nažalost. Kriminalci i Paraši uvijek bolje znaju gdje je taj prag. I uvijek prije stignu do njega. Nakon toga oni pljačkaju državu i narod a mrvice daju politici, vlastima, državi i političkoj artikulaciji. Da mogu da žive i rade za njih.

Idealne pare postoje ali idealne demokratije nema. Ispočetka, vlast i pratnja nastoje da pomognu biznis, privredu i ekonomiju. I da to prikažu kao vlastiti uspjeh. Nakon samo nekoliko koraka Paraši počinju da poklapaju sve pod sobom. Kao mreža male majmune u kolonizovanoj Africi. Oni počinju da odlučuju o kadrovskom mozaiku. O tome ko može da radi a ko ne može da bude na tržištu. O tome koliko kome posla dati. Oni prave kandidate na izborima. Lideri im postaju privjesci. Mada ih oni oslovljavaju sa Šefe. Što je tipični mafijaški vokabular.

U nezavršenim i nekonsolidovanim demokratijama imate Paraše kakve imate. Svaka bijela petodinarka njihovog kapitala je usrana. Vi vladate, u stvari, procesom pretvaranja opljačkanog kapitala u legalnu finansijsku moć. I najšečće, kao vlast, država, politika i stranka, nemate izbora.

Ali. Postoje neka pravila.

Nikad ne proizvodite Paraše. Ni stranačke, ni državne, ni vlastite. Nema lanca sa kojeg se neće otkinuti. A njihova nestrpljivost, halapljivost i iskompleksiranost, vrlo brzo će zakoračiti u nezakonitosti svake vrste i povući oca i tvorca sa sobom.

Nikad ne podržavajte nove i najnovije. Podržavajte one koji su i prije vas radili neki posao.

Ali ne podržavajte nikog, ni rođenog brata, prije nego izgradite beskrupulozan ortodoksni kontrolni državni aparat.

I ne ulazite niušta ako nemate obavještajnu službu.

A prije svega, formirajte državne firme. Uvijek imate dovoljno stranačkih kadrova koji su željni dokazivanja i koji neće svoju reputaciju u stranci dovesti u pitanje kao što će eksterni skorojevići srljati u nezakonitost. I uvijek ih možete prodati. Ali ne prije nego što obezbijedite uslove sa regulama protiv monopola.

Nikad ne zaboravite da je u nestabilnim i nedefinisanim demokratijama privatni sektor uvijek kriminalni sektor.

Mišković je, ako je kriminalizovan, a u Serbiji je malo netakvih, ipak slučajno pao. I to za sitnicu. Jer se krupnice nikad neće otkriti. Zbog stvarnog nedostatka dokaza i zbog mnogo aktera i statista.

Pao je slučajno jer je ušao u nepovoljan raspored zvijezda na vlasti. Da su, na primjer, Jadikali na vlasti, umjesto Naprednjaka, a Šešelj umjesto Nikolića, bio bi miran. Ovako, Nikolić i Vučić predugo su bili autsajderi i opozicioni autisti pa su pod velikim pritiskom da pokažu šta mogu i šta znaju. Oni čak žele i Evropi da se prikažu i dodvore. Ali ne seljački naivno kao što je Čeda izveo Slobu. Ako Vučić ima nekih psiholoških poriva, pored svega, Dačić je na istim pozicijama ali sa iskustvenom ledenom mirnoćom i proračunima koliko će se okoristiti on i njegova partija. Svi oni znaju da iz ove situacije mogu izaći kao apsolutni dobitnici pred biračima i pred Srbijom. I jedino time mogu pokriti gubitak Kosova a da se Srbi Ne Dosete.

Ako Srbijanski Seljak vrati veru u Državu i politiku, Mišković i ostali, premala su cena.

Eto kolika je muka, koliko vlasti treba proliti i koliko mandata u vjetar baciti, koliko decenija dati, zbog jedne davne nepažnje i bezazlene podrške nekom Šiškoviću. Dođeš u situaciju da umjesto Miška, zavezanih očiju vozi Država.

1878.
MUKANOVIĆU,

MUKANOVIĆU

Ja, bogami, uživam da čitam gluposti. Neću da kažem da mi je Enisa, sa Islanda, javila da je Kukanović nešto pisao o mom tekstu.

Jer, ako ne kažeš svi misle da se slažeš.

Izbjegavao sam da govorim detaljnije o tom Kukanoviću Kandidatoviću. Jer, doista je to fenomen trebinjskih birača. Ali, kad se on turi u tintu, jebiga.

Za početak bi mogao, kao Nesuđeni Načelniković, malo da prošara po Povijesti Trebinja. Pa da vidi ko je uvrijeđen. Sa naznakom da glasači Kukanovića nisu isto što i Građani Trebinja. I da ne veže moj blog za nekog sekretara. Ja jasno razdvajam šta govorim kao Javni Djelovodnik a šta kako inokosni srpski seljak sa Trebave. A kome nedostaje vaspitanja, neka se vrati u neku ustanovu pa neka se opskrbi.

Obraz Kukanovića je sporan.

Kandidovati se kao novinar za načeličku funkciju u opštini koju je, godinama unazad, ispljuvao uzduž i poprijeko, zakonski je dopustivo. Kad može Duška Puška da jednom piški u Srebrenici, i dobije pravo glasa, može i Kukanović za Načelnika.

Ali nije moralno. Novinarski rad je ovdje zloupotrijebljen. Gledaoci  njegove televizije zloupotrijebljeni. Drugi kandidati su dovedeni u neravnopravan položaj. Novinarska profesija je upotrijebljena kao nakurnjak.

Trebalo je načiniti malu dramsku psihološku pauzu između novinara i političara. Ja se nisam htio vratiti u novinarstvo nakon tri, četiri godine u rovu. Ne možeš pucati na ljude a onda kao novinar propovijedati neke ljudske vrijednosti. Bio sam majstor za mašinom, pa sam nakon sedam, osam godina ušao u političku mješalicu.

A Kukanović srao kao novinar pa nastavio da sere kao političar. Sad, pak, pokušava da piše ozbiljno. Kasno, Kuko, kasno.

 

1876.
AMAMB IMA
NOVI KOMPAS

Ohoho. Ne ide se više Kod Panja. Sad se ide kod Vlade Trišića. Beenteve. Nacionalni interes sjebo kompas. Ili je neki AmAmb analitičar važno zaključio da je to Načelnička Televizija. Svaka priluda s nje može da se kandiduje za načelnika. Kao onaj Kukanović. I dobije četiri i po hiljade glasova.  Mada to nema veze sa Kukanovićem. To ima veze sa Trebinjcima. Oni su u stanju za noć da prijeđu na katoličanstvo. I da se vrate.

Strah me je da Amb ne zahtijeva da se i drugi sa Beenteve kandiduju. Molim te, Suzana, pazi da te ne zapadne Doboj. Suzana me jednom pozvala u emisiju. A nije morala.

Nu. Šalu na stranu. Na sceni je nova medijska strategija u Republici Srpskoj. Apostrof, Respekt, Ateve, Beenteve. Ajd u kolo, Rado. Ostali kaskaju. Odgovorno1 Bljuc Presing. To je poznata medijska strategija Mome Krajišnika. Sve mi uzmite, samo mi ostavite medije. Hag nije pominjao.

Kako je krenulo, Amb će posjetiti i Respekt, takorekuć Novi Prst. Dok se Momo prevrće u Smederevu. A morebit i Vikom, STJ.

Nije problem što su se pojavili nerespektabilni i nereciklirani otpadi i što su narečeni medijumi antiprotivni. Elementi jedni. Problem je što je ljestvica spala kurcuzauši. Što nema ni N od novinarstva. Da ga ima, tada bi nivo apostrofiranog respekta bio uočljiviji i alarmantniji. Ovako, i to je u prosjeku.

Dobro mi reče Toman. Dobro pogledaj gazde i urednike, znaćeš kakva im je štala, ne moraš ni ići tamo. Da ne staneš u balegu.

1875.
BRIGA ZA KINU

Kinu se ne može razumjeti zapadnim civilizacijskim razumom.

Zato je svaka briga za Kinu geopolitičkih namjera.

Kineski rast i problemi koje ima u posljednje tri, četiri godine, sa njegovim usporavanjem kao i drugim ekonomskim dijagnozama, Zapadni Nobelovci Ekonomije mikroskopizuju sa neskrivenom namjerom da pronađu neku ćeliju raka. Ta zapadnjačka bolest Neograničenog Održivog Rasta nema lijeka ni u jednoj ekonomiji a kamoli u Kineskoj gdje sve starta sa velikih brojeva. Pa je 8% rasta bidipija jednako kao negdje stoposto. Mada ni to nije dovoljno jer su zahtjevi društva veliki a količine jedva dovoljne. Tek nedavno je Kina uspjela da obezbijedi jedan obrok dnevno svakom stanovniku.

Zapadnjačke zlurade analize prenose se i na neke kineske aktere. Ju Jongding, član mnogih važnih kineskih tijela, napisao je tekst pod naslovom Sljedećih pet godina ključno za budućnost Kine.

Nakon hiljada godina njene istorije, bilo kojih pet godina ne znači apsolutno ništa.

Ju očito ima potrebu da govori zapadnjačkim jezikom. Pominje starenje stanovništva, opasnost od tehološkog udara u zid kada će stići kriza kreativnosti, moguću propast američkih obveznica u koje je investirala Kina, opasnost od manjka električne energije za skorašnji i budući kineski rast...

Kinu ne treba analizirati tako.

Kina je najuspješnija ekonomija u istoriji čovječanstva.

Ono što su drugi postigli kolonijlaizmom, pljačkom naroda i kontinenata, istrebljenjem stanovništva, svakojakim istorijskim i geografskim monopolima, Kina je postigla komunizmom i znojem vlastitog naroda. Kina nije pljačkala svijet pomoću finansijskih mreža koje su monstruozno raširene i povezane. Njen omjer javnog duga i bidipija je još uvijek ispod 60%.

Kina je obrazac kako svijet može uspjeti. Kina pokazuje i kako svijet, dukčijim ponašanjem, može propasti. Zapadnjačka ekomomija i filozofija kapitalizma dostigla je svoj kraj. Sve nakon toga može biti samo krv.

Kod Kine treba cijeniti, za budućnost civilizacije uopšte, nekoliko bitnih stvari:

·         Sistematsku društvenu borbu protiv siromaštva

·         Kontrolu prirasta stanovništva

·         Brz tehnološki skok

·         Ogromnu važnost živog ljudskog rada

·         Patriotski nacionalni kolektivizam

·         Ličnu odanost Kini svakog njenog stanovnika

·         Uvažavanje važnosti teškog rada od strane bilo koga ko radi, ili kod države ili kod privatnika

Ta iskustva treba analizirati. Umjesto proseravanja o ljudskim pravima, pokušaja vojnog opkoljavanja Kine i nastojanja da se društvo destruizira kako bi Američki Finansijaši uletjeli i zaposjeli prebogate jasle profita.

Zapad i kapitalizam odavno ne znaju o čemu se ovdje radi. Njihov kult Rasta, Supraprofita i Topmenadžerstva, kao prikriće anticivilizacijske pljačke, odavno je prebrisao vrijednosti o kojima govorim.

Civilizacija može opstati samo primjenom iskustava Kine. I pomenutih i onih koje nisam pomenuo. Mada znam da nisu sve nacije, kontinenti i civilizacije sposobne da ih prihvate i primijene. Pa će mnogima biti bolno ono što je Kina uradila bezbolno.

1873.
NIJE SVAČIJE
MASLO ZA OSLO

Nobelova nagrada za mir jeste Oslobađajuća Presuda za EU.

Jasno. Radi se o političkoj odluci. Kao što je i Sud u Hagu Politički Sud. Kao što je onomad, davno, na pjesmi Evrovizije pobijedio Domeniko Mudonja. Junajt, junajt, Jurop.

Vrijednost ove nagrade, EU Za Mir, STJ, jednaka je kao da ju je dobio Čeda Jovanović ili Ante Gotovina.

Ta EU je, zarad dvije članice, u stvari, zarad članice i po, krenula u razbijanje Jugoslavije i tako postala jedan od direktnih krivaca za 150.000, ili već koliko, žrtava koji prije toga nisu imali namjeru da izgube život niti da ga nekom drugom uzmu.

Ta EU nije smjela da prdne na obzanu Hansa Ditriha Genšera da će Njemačka priznati Hrvatsku i Sloveniju bez obzira na stav drugih vlada. Pogledaj, cilj svoj, sad, Genšere.

Ta EU je odobrila i učestvovala u Bombardovanju Beograda. To joj nije uspjelo u Drugom svjetskom ratu, izgleda, samo zato što nije postojala.

Ta EU je proširila laž o Sadamovom oružju za masovno uništenje i podržala i učestvovala u razaranju suverenog Iraka.

Ta EU je podržala, učestvovala i mirno gledala kako se Libija, takođe suverena zemlja, pretvara u haos i razara.

Ta EU je sada saučesnik u rušenju Sirije i beskonačnom ubijanju. Njemački masteršef tajne službe daje političke procjene u vezi sa Sirijom. STJ. To nije radio ni Puder Huver.

Ta EU je Mrtvoladno pogazila svoj Helsinki o nepromjenjivim granicama što je omogućilo svakom drkadžiji, koji naiđe, da ga digne na neku naciju. I Državu.

Zasad, samo zasad, na Balkanu.

 

1872.
TURSKI OOUR
NA BALKANU
 

U Bosnamanetu nije sa nekom naročitom pažnjom proživljena tvrdnja Reisa IZS da Turska već nekoliko godina radi na stvaranju Balkanske Islamske Unije.

Zilkić je još rekao da ta ideja datira unazad nekoliko decenija ali da se IZS bori protiv toga, da je za nezavisnost IZS koja treba da štiti svoju zemlju, Srbiju, i njene granice.

Rekao je i da Turska to želi da ostvari preko IZ BiH.

Radi se, dakle, o integraciji moćne islamske vjerske strukture na Balkanu. Mada Unija asocira na teritoriju.

Ali od vjere do teritorije, put je veoma kratak. I krvav. Kako znamo odavno.

Zilkićev tipični socrealistički stav o Zemlji Srbiji otkriva suštinu cijele akcije Turske.

Turska zna da u islamskoj vjeri postoji granica kada njena moć nadvlada moć država i teritorija. Stoga je unijaćenje muslimana sa Dna Srbije istovremeno i znak da je Srbija izgubila tu teritoriju.

Različiti su putevi desuverenizacije neke zemlje. Albanci su na Kosovu i na Jugu Srbije to radili umnožavanjem, kupovinom imovine i protjerivanjem Srba. Turska to pokušava da učini okupljanjem vjere i njenim postavljanjem na pijedestal moćnika koji ima legitimitet da  odlučuje o teritorijama i područjima.

U tu svrhu se igra na vjersku organizaciju najjače Teritorije. BiH je Teritorija. A IZBiH je Osnovna Organizacija Udruženog Rada Turske.

IUB je samo jedan od procesa Nezavršenog Raspada Jugoslavije. A ima ih mnogo. Velika Albanija. Ekonomska propast Odzemljica SFRJ i novih članica EU.

Svi ti procesi sinhronizovano će uticati na dalju destrukciju Balkana. Naročito prostora bivše SFRJ. U kombinaciji sa Slomom Grčke, stagnacijom Bugarske i Rumunije i okolnom ekonomskom krizom uopšte, Balkan je zakoračio u Smak Svijeta koji će ovdje trajati nekoliko decenija.

Jedini lijek bi bio što brži završetak tih procesa i rješavanje detonatorskih pitanja kao što su Jug Srbije, Sever Kosova, BJRM, Raspad BiH...

Ali.

Maje nisu predvidjele Raspad Juge. I Smrt Druga Tita.