1886.
KOPANJA
I EMIR SULJAGIĆ, STJK

Emir Suljagić se, na formiranju neke koalicije nevladinih organizacija za pritisak, manipulaciju i poticanje na novi međunacionalni i međuvjerski rat, okomio na Dodika i na mene.

Suljagić & Babe, veli, nisu za ukidanje Republike Srpske. Samo bi joj uvalili Građane. Oni se bore protiv neprijatelja Republike Srpske. U liku Dodika i Vasića.

Kad ti turčin iskazuje brigu i misli dobro, veliki će povodanj da bude a ti ćeš prnuti u čabar. Govorio je Toman Trebavac.

Učinila mi se poznatom ta teza Suljagića Hana. O mom lošem djelu po Republiku Srpsku. Pa mi se ukaza Kopanjin kraći pledoaje kod Suzane Been. I on me prepoznao kao Neprijatelja Republike Srpske. Ja zavađam sa drugim narodima. Najprije sa Zlataganom i Emirom, izgleda. Mada su mi dragi i Komšić. I Bakir Sin. I Tihi Prudski. O Silajdžiću sve najbolje. Ja sam fašist kao i Federalna Teve. Nije Kopanja tako rekao ali je tako zvečalo. Isto je, koliko sam shvatio pismo Izvršnog biroa i Druga Kopanje, zalagati se za Dejtonsku Samostalnost Republike Srpske i svakog dana po šezdeset minuta, a i šire, talambasati da je Republika Srpska kriminalna, genocidna i fašistoidna. Sa naglaskom na njeno rukovodstvo. I sa uskličnikom nad Dodikom.

Razlika između Emira i Žemira samo je u tome što je ovaj potonji izostavio Dodika. Da li treba da tumačim.

Ta teza o neophodnoj Preranoj Smrti RV nastala je u analitičkom podrumu Neke Ambasade. Pa su onda sarajevski mediji prestali da objavljuju moje izjave. Cenzura je, inače, došla sa nebeskom demokratijom, kao Ambrozija. Onda je i Kopanja svojim urednicima, i vremenske prognoze, zabranio pominjanje mog imena. Ni u slučaju smrti. KTJS. Krv Ti Jebem Skendervakufsku. Ne objavljuju objektivni mediji Nepotvrđene Glasine. A toliko željne.

Za razliku od Kopanje, koji se predstavio kao Čuvar Socijaldemokratije, NTJ, Suljagić se predstavio kao neobrijani istočnjački mračnjak koji je instruisan na tajnim podrumskim sastancima. Apsolutno. Apsolutno. Pa to, jadničak, nevješto i neoprezno interpretirao.

Nu. Srebrenička Priluda, nije tako bezazlena. Radi se o projektu Sedam Mjeseci Libije u BiH. Čista turistička manfestacija. O toj Libijskoj Ulici na ovim prostorima neko je, nedavno, čini mi se, govorio.

Izborni Karavan, kakav je praktikovan u Srebrenici, nastojaće da se ustanovi u cijeloj Republici Srpskoj a i u BiH. Gdje bude trebalo. To će izazvati međunacionalne i međuvjerske tenzije. A Ubistvo Svata će već neko obaviti.

dodatak jelima:

ЕМИР СУЉАГИЋ ЈЕ

ПЛАЋЕНИЧКИ МРАЧЊАК

Формирање такозване коалиције 1. март које је у Сарајеву организовао извјесни Емир Суљагић, почетак је законодавне, недемократске и антидејтонске анархије у БиХ.

Њихов главни циљ је уништење Републике Српске и прогон српског народа из БиХ. Њихови шаптачи, налогодавци и инструктори не могу сами и јавно да обаве тај посао па су нашли употребни материјал у онима који су мрзитељи и мрачњаци. Неки од тих налогодаваца су се оглашавали ових дана. А  неки се враћају, непримјетно, у БиХ и у околне земље.

Ово може да буде почетак опасне међунационалне деструкције која ће захватити цијели Балкан а која се може завршити ратом много тежим него што су били грађански, међувјерски и међунационални ратови пред крај прошлог вијека.

Ово износим само на знање. Да не буде, послије, да смо сви били слијепи и да смо на типичан српски начин пропустили шансу па стигли пред Свршено Косово.

Сребреница је отворен фронт против Републике Срске и Срби ни тамо ни у Републици Српској не смију ни на који начин сарађивати и саучествовати у том пројекту. То конкретно значи да српске странке у Сребреници не требају учествовати у општинској власти и тиме дати легитимитет резултатима који су настали на недемократски, неевропски и нецивилизацијски начин. Али значи и то да Република Српска треба да донесе своје изборно законодавство и да анализира које ће и када институције и законе недејтонске БиХ одбити да уважава на подручју Републике Српске и у њеном правном и политичком систему.

А то што извјесни Емир Суљагић, као типични источњачки мрачњачки плаћеник, покушава да завара Српску Рају декламацијама да им није циљ укидање Републике Српске већ означавање Додика и Васића као непријатеља Републике Српске, прежвакана је теза по којој је циљ уклонити СНСД и Додика са политичке сцене а онда ће Република Српска отићи сама, уз помоћ уиграних понуђача и признаватеља геноцида. Та теза је аналитички осмишљена у једној познатој амбасади а први ју је објелоданио Жељко Копања на БН телевизији означивши Рајка Васића радикалом, увредитељем других народа и изједнчивши га са црним фашизмом Федералне телевизије.

Емир Суљагић је само врх леденог бријега. А испод тог врха су инспиратори и налогодавци међу којима су све сарајевске бошњачке странке, само на различите начине, укључене у пројект. СДП и Лагумџија су први институционално примили и подржали Суљагића и анархоидни оркестар инструментализованих организација. Ову чињеницу не треба заборавити.

Његов и њихов циљ је да демократско законодавство претворе у караванску анархију употријебљених гласача и несретника. Као што употребљавају мртве у Сребреници. Као што су употребљавали књиговодствене Хрвате у мултиетничком изборном пиру и подјармљивању цијелог једног народа.

Њима се једном мора рећи да су гробови у Сребреници, и стварни и лажни, само доказ да су Бошњаци изгубили рат. Жртвовали су мир и изгубили рат. То је главни проблем Суљагића и Сарајевског политичког круга а не никакав геноцид и негирање геноцида.

А Суљагић нека не држи предавања ни Рајку Васићу ни Републици Српској, осим својим наручитељима, на сећијама и миндерима. Српски народ, односно Република Српска, више није наиван и није задојен самоуништавајућим заједништвом. У том историјском сазнању није битан ниједан Васић већ је најбитнија та национална, теритопријална и политичка самосвијест.

 

(izjava za Portal SNSD.info)