КРСТ

СТИГАО НА СВОЈЕ МЈЕСТО, МЕЂУ

РАЊЕНИКЕ И ИЗБЈЕГНИКЕ

СРБИЈА.

ИЗБОР ИЗМЕЂУ

ВАЗДУШНИХ КОЉАЧА

И ЗЕМАЉСКЕ РУСИЈЕ

Ако Србија буде инсистирала на неутралности, поделиће је.

Делиће је и комадати све дотле док не пристане да јој се Запад обраћа као псу у синџиру.

Треба се надати да није касно да се одустане од смешне политичке игре и практике која прича о неутралности а крадом и кришом, намерно и ненамерно, предаје земљу у загрљај Нато Пакта из кога се неће више никада ишчупати.

Данас се Србија, углавном, сакривала. Сама од себе. И од датума који говори о годишњици варварског антихуманог и нецивилизацијског бомбардовања земље и људи, само зато да би им се отео један њихов и њен део.

Вучић био у илегали у Бечу. Па кад је видео да је то смешно, причао своје патегирике. И објављивао сточетрдесетке на Твитеру.

Николић је положио цвеће у Алексинцу.

Србија се данас орамотила.

Србија је данас у страху.

Она не сме да каже ништа о себи а што је тачно, тужно и неопходно за памћење.

Србија је из фазе самопроглашеног косовског губитништва, иако тај Бој није изгубљен, дошла у фазу да убрзано заборавља дивљаштво над њом.

Србија дошла у стање даје буде срамота што је бомбардована и уиштавана. Што су јој деца убијана.

Бомбардовање и уништавање Србије, од стране Нато Пакта и САД, обавило је своје вишеструке и дугорочне задатке.

Србија је понижена.

Србија је отрована уранијумом.

Србија разлуђена и нема вођство.

Србија разљуђена.

Србији је трајно промењена свест.

Извјесни, тамо познати, твитераш Крле, написао је да треба рећи које су то властите грешке које су довеле до бомбардовања Србије а не кукулелекати над тим датумом.

То је неразумљиво.

Осим као дијагноза да Србија не треба да постоји.

Јер само њено постојање захтева бомбардовање.

Пошто је притисак на Србију енорман. Да призна Косово, да уведе санкције Русији и с њом прекине све везе занавек, пошто ће се тражити самосталност Војводине и Санџака, и пошто је она у ситуацији да се определи, мада ја мислим да је тај уски временски међупростор већ ишчезао, крајњи је час да Србија престане са игром Аске и Вучића. Где је Аска Србија.

И да се окрене Русији, разумно, интересно и прагматично.

Не постоји стање да Србија бира између Нато Пакта и Русије. Под Нато Пактом подразумевам и ЕУ.

Јер Нато Пакт тражи промене живота, људи и ствари у Србији. Постављају ултиматуме у виду фамозних Поглавља, тражи да командује војском, да Србија распрода све што домаћин у кући има, тражи да Србија за њега ратује кад затреба. Тражи да земља буде потпуно покорна а на крају ће завршити као Грчка и провидног дана неће бити ни за њено стото колено.

Русија ништа од тога не тражи. Дабоме, да има интересе. Али без тога нема савременог света.

Интереси Русије неће Србији узети Слободу, Душу и Будућност.

Нато Пакт и ЕУ хоће.

Да ли може, Србија, и да ли има времена, да се врати и окрене у Будућност. Русији. Кини. Свету рада а не Свету мрака.

3645.

БОРКО

ПРОТИВ

ВУЧИЋА,

СТАНИЈА

У ФИНАЛУ

ТРОСКОКА

Вучић је Готов.

Брани га Вук Драшковић а напада Борко Стефановић.

Ниједан нормалан политичар из тога не може изаћи преживео.

Борко је подузео једну опсежну офанзиву по Србији и износи свој програм, иако је у Пајтићевој Странци. Не знам која је то странка, неки 17и дериват бивше Демократске Странке политички почившег Бориса Тадића. Имао је и велики интервју у Полиици. Било би занимљиво из Љиљине главе прочитати како је до тога дошло.

То, са Борковом турнејом, потуно је небитна политичка акција али је занимљива за анализу и за посматрање са стране.

Јасно је да се нека невидљива рука приближила јајцима Први Пут Председника Владе у Србији. Као што је јасно да је Шешељ намерно и плански пуштен на њега, Вучића, као мелем на сопствену рану да не знају шта ће са њима, Шешељем, а не желе да дођу у ситуацију да не знају шта ће са Вучићем, кад за то дође време.

Шешељ, пак, као лукава Хашка Лисица, засад напада само Николића. Да се Вучић не дсети.

Невидљива Рука тако ствара политички агрегат по Србији у коме се Вучићу све теже кретати. И припрема ону Клацкалицу коју сам некидан помињао, Мало Гори, Мало Доли.

А друге офанзиве, са Блером, Железаром, Нато Пактом, Помором Срба на Северу Косова, одвајају Српски Народни Савез од њега.

Када сви то буду видели, за Вучића ће већ бити касно.

Не треба сметнути са ума да је Борко живео и радио у Америци, у Амбасади СРЈ.

Такав Борко је дошао и на Атеве у Бањалуци.

Такођер, плански и са намером.

Било би занимљиво из Маринове главе прочитати како је до тога дошло.

Ништа квалитетно није рекао. А и нема. Просерице у смислу Да ли смо грешили, Грешили смо, Да ли је било криминала, Било је, Ко је у криминалу нека одговара, Да ли Вучић не испуњава обећања, Не испуњава, Да ли ћемо ми да испуњавамо обећања, Испуњаваћемо их.

То је научена трабуњаљка за неуке политичке грађане.

Да ли је вода мокра. Мокра је.

Ну. Одмах је покопао Додика. Нема га у емисијама. Његово определење према Русији погубно је за њега. Вучић је радио против њега у кампањи. Когагод је Додик загрлио, тај је изгубио. Вели Борко.

Белодано је да Борко има комплетну логистику иза себе и да је имао задатак да саопшти то што је саопштио о Додику.

Из те мале чињенице треба разлагати анализу кроз призму односа у Србији.

Јер то више личи на оно што Вучић мисли а неће да каже и што Американци не могу да смисле и очима виде.

Врло је могуће да Србијански Политички Конгломерат има још и циљ, за који не зна, да се у погодном тренутку прикључи Вучићу на власти, или да Вучић буде приморан на то, а да се истисне Дачић јер је Подмосковскиј Маљчик. Који се јавно захваљује Вучићу што га је извукао из Живог Блата а што мени личи на покшај да стигне пре до чешкајућих јајаца од оних који желе да их уврћу а већ су близу.

Какогод буде у Безмудског Троуглу Вучић Дачић Шешељ, силазна линија Србијанског Националног и Политичког Вођства, наставиће се.

РАДНИЧКА КЛАСА

ИДЕ УКРАЈ

НАКОН

ДВОДЕЦЕНИЈСКИХ

ТРУДОВА,

МЕЂУЗАЈ РОДИЛА 

НАДЧОВЈЕКА КОМШИЋА

Видим. У Сарајеву се поубијаше анализирајући Дееф и Жељка Комшића. Укључени су медији, политичари, аналитичари, универзитетски професори. Још се нису огласили писци Службених Забиљешки по амбасадама.

Ни безначајније протуве, ни веће штетуве.

Жељко Комшић, и тај његов Деформанс, јер то није ни Странка, ни Партија, ни Идеологија, ни Практикум, можда Хербаријум, законит су продукт двадесетогодишњег насиља над Босном и Херцеговином.

Чак и ако апстрахујемо чињеницу да је признавање и стварање дражаве БиХ, на оваквом простору, између онаквих простора и са оваквим простиркама и људима на њима, све друго је, након тога, опет, насиље над овдашњим људима и сваковрсним њиховим колективитетима и колективним свијестима.

То меандрирање узбрдо, кориштење појединачне и колективне свијести у насилном лому једног времена, кориштење интерегнума као простора за стварање пресудних фактора једног друштва и поднебља, може бити само пројектовано и намјерно стварање Хаоса.

Јер је подлога томе колективни и појединачни хаос у главама у Босни и Херцеговини.

Социошизофренија, по којој су стотине хиљада људи жалиле за релативно уређеним социјализмом а исте те стотине хиљада све учиниле да преко ноћи постану жестоки и искључиви националисти, и сруше, убијајући, успут, друге, Социјализам, није могла произвести ништа друго осим колективног и појединачног хаоса у главама.

Сада се у тим истим главама, у стотинама хиљада њих, јавља грижосавјестје, петинговано Унитаризмом, па би да се пребришу нације и национализми и да све ресетујемо и почнемо испочетка и из љубави. Да будемо Социјалисти а да нам не уђе.

Из таквих глава рођен је Жељко Комшић.

Жељко Комшић Политичар.

Један од најшизофренијих колективних продуката на просторима Бивше Југославије.

Амбасадлијама Сарајевским и другим Интернациналним Џизлијама, Комшић је дошао ко кец на једанест.

У све може да се мијеша а нисачим да се измијеша.

Има гласова а нема програма, нема идеје, нема људи, нема визију а нема ни перспективу.

Има скупштинска мјеста а не зна шта је демократија и власт.

Коубио се за даљу социополитичку шизофренију.

Која се у пракси евидентира као Дерегулација. Аморфистичност. Неефикасност. Безвлашће.

Морам признати да је та Политика Стварања Неполитике, у случају Комшића, дала болтовске резултате.

Након осам година рушења хрватске политичке артикулације, од стране и Комшића, када се Хадезе и Човић дигоше из пепела, наступа Комшић који руши још и више и шире, само још на значајнијем нивоу.

ОВАКО СЕ

ЈА НАМРГОДИМ

А ОВАКО СЕ

У ДЕВЕЉАЦИМА

ДЈЕЦИ ПЕРУ ЧИЗМЕ.

МОЈ ДРУГ УРОШ.

3642.

ПРУЖАЊЕ УСЛУГА

ВЕЛИКИМ ЛИДЕРИМА

Како пропадне Велика Политичка Странка.

Лако.

Треба ти 150 гр медија. 750 гр ТМЛ, тајкуна, мајкуна и лопова. 150 гр гласова за лидера. Колико грама гласова треба за Странку. То не треба, не иде у Ови Рецепт. Треба ти два килограма Шефида, ситније сјецканих а распоређених равномјерно. Треба ти најмање 12 артикала, за сваки мјесец по један, који ће бити топ тема у Јавности и у Медијима. Медије и Гласове за Лидера измијешаш са Истраживањима јавног мњења и Јавности дајеш у слуђеним кашичицама, на сешце. ТМЛ позовеш на Тајни Доручак и једном од њих, кога не волиш и који не воли тебе, уврнеш муданца тако да сви чују а не морају да виде. Окружиш се блентовима а повремено доведеш и неког Блента из свијета, па заједно каките у Јавности.

12 артикала не трошиш Кобудала. Распоредиш по мјесецима. А кадгод имаш нешто што је убједљиво за Јавност, нека полава, мећава, искористиш а уштедиш један артикл запослије.

Какве везе то има са Политичком Странком.

Нема.

У том и јесте драж Рецепта.

Политичку Странку избациш из Рецепта.

И чекаш. Ко ће прије да попизди. Рецепт или Странка. Док ТМЛ раде посао грицкајући све изнутра.

Једино треба да пазиш да ти се не сажали па да почнеш да плачипичких над Странком. То ће се онда сматрати Вучићевим Синдромом. Који је плачипичкио у неким другим јавним ситуацијама. Кад је требало.

А кад поменух Вучића. Ето. Железара Смедерево.

Потписан уговор о пружању услуга менаџмента за Железару.

То је прави примјер. То је као кад градоначелник Шумдурлице потпише уговор о пружању услуга дератизације подрума.

Једним потезом Вучић је ставио на страну и Српски Народни Савез. И Владу Србије. И нерођене Деливери Јунце. И Целу Србију.

Железара Смедерево један је од симбола Србије.

Добро. Јесте пропала. Али је још увек у бољем стању него Србија. Њој нису отцепили димњаке. Као Србији Косово.

Шта је Бата Алек поручио овим потезом.

Не треба ми Странка. Не треба ми економска памет Србије. Не треба ми Железара.

Шта му треба, СМЈ.

Треба само он сам себи.

А Странка ће, у међудобу, да прође као Тадићева. Да се расцепка на ситне комаде. Као душа Мамурног Џеја. ТМЛ сегмент ће да се разбежи за својим парама и за другим лидерима. Понеко ће да буде упуцан или ће отићи у иностранство. Бирачи и Чланови Странке, то су двије категорије које никад неће да нестану код Срба, одаће ко слуђени Преко Земље Србије. Док невдљиви амерички авиони не спусте неког другог Лидера. Још Горег.

Или ће да прође као Лагумџијина. Да дође у стање у коме и Лагумџија, онако глуп за Политику и Странку, увиди да мора да оде. Па да се онда појави Рашчупани Човек из Хаџикуратоваца, да уједињује Љевицу у БиХ. СТЈ. А да му помаже илегалац Љиљан Шуњалица с Требевића.

Ипак, моје скромно знање о Политичким Странкама, препоручује праћење Вучића. Он је жива ходајућа експертска легенда за уништавање Великих Политичких Странака.

 ЛЕА И ТАТА БОКИ

ЛЕА И ЈА

РОЂЕНДАН

МОГ ДРУГА МИЛЕ

(С МОЈЕ ЛИЈЕВЕ СТРАНЕ)

ПОМАГАЛА ЈЕ И СУСЈЕДА ЛЕА.

ОВАЈ КРСТ

ОД КАМЕНА И ДРВЕТА,

КРСТ КОЈИ ИМА 

ТРИ ПУТА,

ПУТ ЧОВЈЕКА,

ПУТ НЕБА

И ПУТ ЗЕМЉЕ,

НИКО МИ НЕЋЕ НОСИТИ,

КАО ШТО МИ НИКО

ДОБРО ЧИНИО НИЈЕ,

КОРУ КРУВА

МИ НИЈЕ ДАВАО,

СВИЈЕЋУ МИ НИЈЕ ДРЖАО,

БОГА МИ НИЈЕ МОЛИО,

РУКУ МИ НИЈЕ ПРУЖИО.

*

КРСТ ЈЕ ИЗРАЂЕН ОД КАМЕНА ХЕРЦЕГОВАЧКОГ, ОД МОГ ДРУГА ДРАГИШЕ СВОРЦАНА ИЗ КОРИТА, БИЛЕЋА, И ОД ДРАЧОВИНЕ, ОД МОГ ДРУГА УРОША ИЗ ДЕБЕЉАКА.

СРБИЈА И СРПСКА

-      ДНОВИНЕ

МБМ, Масовна Беда Медија, а и друштва, постиже се у оној тачки када више нема ко да организује одвоз смећа. Па смеће мора то да ради.

Преоравајући те портале, мада би се за многе могло рећи да су даске за нужничке шоље, или они срцолики отвори на пољским серодашчарама, а неки су и чучавци, што је посебна хај тех дисциплина, налетим на е-новине. Које сам, своједобно, звао е-говнине. Видим. Пренели, у њиховом искасапљеничком стилу, гдје је више њихових великих слова у дивљачким међунасловима него мојих малих, мој неки текстић о Сребреници.

Не разумем. Зашто се сада баве мноме, кад више нисам Идеолог Вође Шумске, Додиков Гебелс, Говорник Додикових Мисли, и слично, како ме све нису титулисале будале а без икакве везе са реланошћу.

Коме сам сада, ја, у Вучији, занимљив.

Сетим се. Након непроспаване ноћи и мог омиљеног, а исто неспроспаваног, јутра. Ако желите да направите убицу од мене, будите ме пет дана узастопно пре девет.

Сетим се. Сребреница. Њима је важна Сребреница.

Сад кад крену Нато Војници преко Земље Србије, уз лебац, чокањ и со, да може да им се каже Само да знате, Бато Нато, кадгод треба јебаћемо мајку Србима преко Дрине, због Сребренице.

Тај плаћенички Просрал, да ли је плаћен новцем или мудима, небитно је, годинама се упиње да шовинистики деструише српско национано биће у Републици Српској. Сатанизација путем злочина код тог Просрала, у цијелој БиХ, које су Срби изводили између јутарње ракијице и доручка, на много већем је нивоу него иста таква сатанизација коју проводи Политички Сарај и дио интенационалиста.

Какав Главић имају они који им плаћају, ММЈ.

Сада тај исти Просрал, који годинама уништава Српску, брани и хвали ПППВ Вучића. И његов пројект Београд На Води. И. И. И.

И, како видим, не одустаје од Сребренице, док Тужилаштво Србије измишља 1000 жртава у Зем задрузи Кравица. И хапси због тога. Преко Земље Србије.

Није овде битна е-дновина, Електронски Просрал Једног Болесника. Једног Бедника.

Битна је та медијска поворка, у којој је и државна телевизија и задња серионичка рупа, увек и безусловно За Једног Човека. А нигде се не види да је за Србију.

Слично је и у Републици Српској. Сви су против Додика, чак и Независне и Глас Српске, које његов интервју јуче, прекјуче, ћушкају у дно стране и у неке покрајне замаскиране ступчиће, а којима је он ваљао и преваљао, чак и ЈТС, који му својим начином подршке, у ствари, чини штету, сви су, дакле, против Додика а не видим да је ико за Српску.

То не може добро да се заврши.

Подршка или покуда у Медијима, и Јавности уопште, није ствар моде. То је ствар Националног Интереса.

Национални Интерес, пак, није ствар Црно Белог Света.

КРСТ

- КАМЕНИ ДИО ГОТОВ.

СУТРА СКЛАПАЊЕ.

НА КОЈОЈ

СТРАНИ СТОЈИ,

ДАНАС,

СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈА

Др Антун Вујић, оснивач социјалдемократске странке Хрватске, 1989е, коју је потом ујединио са Рачановим лагумџизираним комунистима, соцјалистима, у предвечерје краха Есдепеа Хрватске, пред налетима Караколинде и Карамарка, изненађујуће брзо опорављеног Хадезеа, износи тезу да се Социјалдемократија мора радикализовати или ће јачати Радикална Љевица.

А у одговору на питање шта је данас Социјалдемократија, каже да је Социјалдемократија и данас, као што је и увијек била, на страни Рада а не Разграбљивања.

Лијепо звучи хрватски шешир доктора Вујића, иначе равнатеља Лексикографског завода.

Али мало има везе са чињеницама.

Социјалдемократија данас, на просторима бившег Централног Комитета, не постоји. Нема Рада. Само Разграбљивање, Пљачка.

То преименовање, које је извео Рачан, једнако је, као што је то извео Лагумџија у Сарајеву, као што је извео Слободан Милошевић у Београду, манипулативна представа за слуђене, демократизоване и ослобођене масе од њих самих.

Пројектантима распада Сфрј требала је клацкалица. Па су мртволадно зажмирили на оба ока и на оба уха, и дозовлили да се окорјели бирократизовани комунисти преобуку. У међудобу су пустили националистима, које су такође жмирећи потицали и чешкали им муданца, да обаве прљав посао. Па би онда клацкалицу претегли на другу страну. И тако до данданас. А онај ко на клацкалици Би Гори, увијек је остваривао потребан дио жеља, и више, Пројектаната распада, Територијализације бившег простора Сфрј и самог невидљивг Збигњева.

Тако се догађа и данас. У Загребу. У Београду. У Сарајеву. Они остали нису толико битни.

Дакле. Социјалдемократија није овдје никада постојала.

У Бањалуци је, прије двадесет година 96е, формиран Савез Независних Социјалдемократа, којег су Странци Усранци и кретеноидни Лагумџија, непрестано хтјели подвести под Сарајевску Социјалдемократију, јер би тако добили већи утег на оној Клацкалици, а кад нису успјели, и када је Есенесде чврсто инсистирао на поштовању Дејтонског споразума, Три народа и Два ентитета, што је од почетка у његовом политичком програму, проглашен је Националистичком странком, настављачем Есдеесових програма и насљедником Караџићеве реторике.

Клацкалица је претегнута па је Гори отишао Есдеес и Савез за промјене.

Ну. Ни Есенесде не може овдје да оствари Социјалдеморкатију. Овдје нема услова за тако нешто. А понестаје их и у самој Европи. Масе су све сиромашније, тржиште је све пресудније, друштвени слојеви све невидљивији.

Други оптерећујући проблем је што су Блер, али и остали европски социјалдемократи, од почетка, пристајали да Социјалдеморатија служи као лажни, свјетлуцави и људски застор најездама Неолиберализма. За подршку америчком Теритријализму, дивљаштву и нацизму, по Багдаду и Београду и слично.

На тај начин је Социјалдемократија постала бункер европских лажи о оружју за масовно уништење. Бункер за производњу историјских фалсификата.

Због свега тога, Социјалдеморатија је потпуно потрошена идеја.

Тројни варијабилни и флексибилни Пакт, којег његују Странци Усранци на просторима бивше Сфрј, између Национализма, Криминала и Пресвучењака, заузео је цијели политички артиклацијски простор на дуљи рок.

Неће помоћи блага до умјерна радикализација Социјалдемократије коју предлаже Антун Вујић.

Социјалдемократски политички капитали, појединци, они који људско достојанство мјере радом и резултатима рада и који не пристају да буду ноћне курве малобројним пљачкашима који се представљају као тржшници, либерали, капиталисти, бизнисмени и тајкуни, морају се објединити и створити, свако у свом поднебљу, Политичку Странку Социјалног Савеза. Странку Новог Концепта.

То је неодложан задатак. Повратак Људима.

Широки слојеви становништва, Масовна Сиротиња, мора наћи своје мјесто директно у члансту такве Странке Социјалног Савеза и у Власти, или Опозицији. Политичко представљање гласача у странкама, а касније и у власти, потрошено је као идеја и пракса јер су тајкуни и капиалци инсталирали своје технологије.

Погледајмо колико која политичка странка у Републици Српској има пољопривредника међу стотинама одборника. На прсте једне руке.

Дабоме. Увијек остаје питање има ли друштво снаге за нову политичку артикулацију. За интелектуализацију и практикацију. Колико је социосклероза узела маха. Колико су јаке решетке на главама и свијестима, на слободи и идејама.

Или се Јапајатија дефинитивно преобразила у Апатију.

СУЗЕ МОЈЕ,

НА ДВЕ СТРАНЕ

УВИЈЕК

НА СТРАЖИ

ИСПРЕД АТЕЉЕА

ХАЛИМА

НЕ СКИДА

ШАЛ

ПРЕТПОСЉЕДЊА

ГРОБНИЦА

ЗА СРПСКИ

НАРОД

Може се сваког једанаестог у мјесецу обиљежавати Геноцид у Сребреници, може се говорити о паду Берлинског Зида који је својом свјетлошћу срушио мрачни Сфрј Комунизам, може се озрачје зрачити тисућљетним тежњама ка Неовисности, може се распредати о лажним свјетлима еуроатланстских интеграција, али се прикрити основна чињеница не може.

Циљ распада Југославије било је потискивање, на Исток, Срба, Славенства и Православља. Као први корак ка његовом овдашњем истребљењу.

То је свуда и остварено. Осим у Републици Српској.

У склопу тих циљева су републике и покрајине у Сфрј проглашене, одмах на почетку, државама а границе маркетиншког Авноја као неповредиве. У том склопу је проглашена Шаховница на Дрини. У том склопу је Алија узвикнуо да ће за БиХ жртвовати мир јер је неко, не он, он је био довољно глуп, знао да ће у тој жртви настрадати Срби.

Муслимански политички, вјерски и криминални врх није схватио Склоп Циљева Збигњева.

Мислио је да је циљ свега да и они, муслимани, постану нација, истовремено кад добију и националну државу. Њихов ПВК Врх у склопу тих циљева, ангажовао је и муџахедински анархизам и радикализам, и тако на добре људе муслимане, Овдје, навукао вишедеценијску биједу дивљаштва и главосјечштва.

Они, муслимани, Бошњаци, и данас трпе посљедице тог несхватања а учествовања.

Они се и данас боре за БиХ, унитарну, бошњачку, босанску. И против Срба и Српске. И не схватају да им се прва борба не признаје. Већ само друга, ако могу да нашкоде.

Јасно је да је Република Српска, и Српски Народ у њој, остао на овом подручју историјском случајношћу. Било је и понеке намјере.

Јер. Преко постојеће Републике Српске, лако се уцјењује и Србија. И игра Игра с њом и о њој.

То је мало ко схватио. И у Београду. И на Палама. И у Бањалуци.

Сад је постало скоро прекасно.

Политика која је креирана Савезу За Промјене у Републици Српској, у коју се он укључује и проводи је, мада им, по дневним политичким потезима, још увијек није јасно шта треба да раде и која је њихова корист од тога, дио је дугорочног склопа циљева против Српства и Првославља.

Суштинском елиминацијом, испражњивањем, Републике Српске, увођењем БиХ у једносмјерну улицу бриселских и натоовских интеграција, свођењем Дејтона на тај еуроатлантски циљ и праксу, обавиће се добар дио посла Елиминације Срба.

За неколико деценија, Срби Овдје могу доћи у политичку и националну ситуацију познату као Север Косова. У географски појам Енклава.

Дневнополитички изгледа смијешно да Бошњак из Републике Српске представља негдје, у Заједничким Органима, Републику Српску. Док у Федерацији не могу да их скупе 17. Седамнаест.

Стратешки, то је шаловање Претпосљедње Гробнице за Српски Народ.

Посљедња је предвиђена да се зове Србија.

Стога је толико неразумљиво оно што ради Есенесде у тим заједничким институцијама, које Гробљаници воле да зову Државним. Стога је толико неразумљиво обичној јавности шта раде Сазаповци у Сарајеву. Неразумљиво им оно што виде. А неразумљиво им и колико још не виде. Шта се иза Хасе ваља.

Стога се потези Есенесдеа желе банализовати жељама за блокадом, љутњом што нису дио власти, губљењем важности, личним амбицијама.

Практични појединачни а издвојени потези могу се тумачити и овако и онако. Коцнепт, пак, кад се погледа, јасно је да се ради о борби да се одупре тежњама да се Република Српска измјести у Сарајево. Тенденцијама да Сарајево одређује и бира њене представнике и сараднике Сарајева, да Сарај креира политику а да се Срби уклапају као добри колаборационисти, прагматичари и компромисери.

У градњи Претпосљедње Српске Гробнице, Београд не може много одмоћи али може много помоћи.

И то ће бити једна од најтежих дугорочних битака за Гавриловце у Српској.

Рат између два фронта.

Ако у Србији, убрзо а дугорочно, не препукне на стратешку националну трајекторију.

МОЈИХ

ДНЕВНИХ ПЕТ МИНУТА

НА КОЉЕНУ

ДРУЖИМ СЕ

САМО СА

ВАНЗЕМАЉЦИМА

СРЕБРЕНИЦА

И ЈАСЕНОВАЦ

У Србији је ухапшено неколико лица осумичених за једно масовно стријељање ратних заробљеника у Сребреници.

Неки ће то искористити као још једну потврду да је Србија била Агресор и Окупатор у Босни и Херцеговини. Некима ће то послужити као још један доказ Геноцида којег су у Сребреници починили Срби, Република Српска и Србија. У Тројној Агресији на Босну и Херцеговину. Неки ће рећи да не признају судове по мрској Србији и да и осумњиченима, и свима, треба да суде Босански Судови Земљане Медџиде.

Као и све што служи за управљање историјским трендовима, и Сребреница ће заувијек остати неразјашњења.

Та Политичка Позадина стријељања ратних заробљеника нејасна је не само због тога што се не зна ко је све утицао на ток догађаја. Наредбама, сугестијама, савјетима, вишегодишњим припремама.

Остаће, међутим, неразјашњена и због тога што се распад Југославије и једно од предвиђених и жељених коначних обликовања БиХ, није изведен до краја.

Да је до тога дошло, лакше би се дешифровала Сребреница.

Првобитна равноушност свих о Злочину у Сребреници, и каснија, у свијету и у Сарајеву, Хистерија Геноцидизације Сребренице, може да открије дио позадине. Која је јасна и без тога. Требало је и задњег Србина претјерати преко Дрине. То је генерална позадина свих догађаја у распаду СФРЈ. Од словеначког брисања несловенаца преко олуја и бљескова па до Сребренице.

Али сам Пројект Геноцидизације Сребренице и практична демонстрација монструозног злочина, остаће нејасна због нејасних учесника.

Јасно је да је, војнички, било потпуно непотребно масовно стријељање ратних заробљеника.

Војске су на то приморане у великим офанзивама, на великим тактичким територијама, у ситуацији када се ломи рат и одлучује његов побједник.

У свему томе Сребреница је била небитна. Долазио је крај рата и ништа се значајније није могло промијенити ни у том подручју ни у цијелој БиХ.

Ако је било непотребно, неизнуђено, зашто је до стријељања дошло.

На то морају да одговоре Срби и Република Српска. Чистом историографијом. Документима.

Ту неће помоћи суђења, свједоци и слично. Без стварних докумената, можемо само говорити о поратној политичкој сатанизацији Срба. Чему присуствујемо већ двије деценије.

Злочин стријељања ратних зарољеника у Сребреници нису извели Срби. Не говорим о онима који су пуцали. Говорим о планерима и инспираторима. Срби никада у својим бројним ратовима нису имали сличне војне операције.

Али Сребреница ће остати Србима на леђима.

И стога се мора све учинити да се она истражи. А не да се паушално етикетира и испоручује као Геноцид.

Нажалост. Нисам оптимист. Јер како су Срби лако, из историјског, националног и политичког памћења, избрисали Јасеновац, тако ће лако и Сребреницу препустити стихији.

ССП

-ВРИЈЕМЕ

ХАОСА

Видим. Босном с пјесма ори.

Одобрен је Есеспе, нисмо најгори.

Општа је поплава изјава о том ССП, Споразуму о придруживању и стабилизацији.

Они необавијештени говоре о Болним Реформама, они подмуклији о роковима, о 17ој, Години Кандидата, они плаћенији говоре неразумљивим констатацијама.

Док, на Југу, Грчка гори,

Код нас ЕУ јутро зором зори.

Споразум о придруживању и стабилизацији је само један праг поробљавања сиромашних, јадних и геостратешки потребних земаља Европе. Само један корак у десуверенизацији. Само корак ка дерегулацији и увођењу хаоса у комплетну економску и политичку структуру.

Нико није примијетио да је тај ССП некако сличан праговима Нато Пакта. Као што је Партнерство За Мир.

СТЈ. Партнерство за мир а свијет изгори од Нато Ратова.

ССП је само једна мала Збигњев Шапа над територијом БиХ. Да је Руски Тигар на вријеме нањуши.

Не треба се заносити Свјетлима Интеграција.

Болне Реформе, које најављују празњикави политичари у својим лагумџисаним или иванићисаним изјавама, чак су Ослобођенци ангажовали и Весну Пусић па и њу, са насловнице, боле Болне Реформе, ја још увијек чекам шта ће рећи Џафер Бег Босић, дакле, БР, знак су само новог и спиралнијег хаоса у који улази Босна и Херцеговина.

Прије свега, ЕУ не зна шта да ради са БиХ у том одјељку стабилизације и придруживања. Мора питати Америку. А и нема овакве земље, подручја, да не кажем Државе, са којом би било искуства у ССП.

Друго. Хаос у формирању власти у Федерацији и на нивоу Заједничких Органа, па и мали хаоси по жупанијама и кантонима, као и велики хаос у односима Хрвата и Бошњака, у политичкој равни, неоспсорно ће се прелити као хаос у Болне Реформе. Односно у оно што се зове ССП и његова реализација.

ССП је само легализација једног неуређеног игралишта на коме струје ЕУ, поједине јаче земље и њихови лобији, практична бриселска бирократија, туземни национални интереси, Сарајевски Политички Круг, Унитаристи, Једногласци, Боснаши, и сва сила тајних служби и ангажованих спавача на важним и најважнијим мјестима, добијају могућност за дјеловање.

У том сплету силница, који је укратко и поједноствљено представљен, нема Реформе која ће изаћи жива и здрава.

Чак и када би се знало шта је макар једна Реформа. И шта се треба реформисати.