СРБИЈА.

ИЗБОР ИЗМЕЂУ

ВАЗДУШНИХ КОЉАЧА

И ЗЕМАЉСКЕ РУСИЈЕ

Ако Србија буде инсистирала на неутралности, поделиће је.

Делиће је и комадати све дотле док не пристане да јој се Запад обраћа као псу у синџиру.

Треба се надати да није касно да се одустане од смешне политичке игре и практике која прича о неутралности а крадом и кришом, намерно и ненамерно, предаје земљу у загрљај Нато Пакта из кога се неће више никада ишчупати.

Данас се Србија, углавном, сакривала. Сама од себе. И од датума који говори о годишњици варварског антихуманог и нецивилизацијског бомбардовања земље и људи, само зато да би им се отео један њихов и њен део.

Вучић био у илегали у Бечу. Па кад је видео да је то смешно, причао своје патегирике. И објављивао сточетрдесетке на Твитеру.

Николић је положио цвеће у Алексинцу.

Србија се данас орамотила.

Србија је данас у страху.

Она не сме да каже ништа о себи а што је тачно, тужно и неопходно за памћење.

Србија је из фазе самопроглашеног косовског губитништва, иако тај Бој није изгубљен, дошла у фазу да убрзано заборавља дивљаштво над њом.

Србија дошла у стање даје буде срамота што је бомбардована и уиштавана. Што су јој деца убијана.

Бомбардовање и уништавање Србије, од стране Нато Пакта и САД, обавило је своје вишеструке и дугорочне задатке.

Србија је понижена.

Србија је отрована уранијумом.

Србија разлуђена и нема вођство.

Србија разљуђена.

Србији је трајно промењена свест.

Извјесни, тамо познати, твитераш Крле, написао је да треба рећи које су то властите грешке које су довеле до бомбардовања Србије а не кукулелекати над тим датумом.

То је неразумљиво.

Осим као дијагноза да Србија не треба да постоји.

Јер само њено постојање захтева бомбардовање.

Пошто је притисак на Србију енорман. Да призна Косово, да уведе санкције Русији и с њом прекине све везе занавек, пошто ће се тражити самосталност Војводине и Санџака, и пошто је она у ситуацији да се определи, мада ја мислим да је тај уски временски међупростор већ ишчезао, крајњи је час да Србија престане са игром Аске и Вучића. Где је Аска Србија.

И да се окрене Русији, разумно, интересно и прагматично.

Не постоји стање да Србија бира између Нато Пакта и Русије. Под Нато Пактом подразумевам и ЕУ.

Јер Нато Пакт тражи промене живота, људи и ствари у Србији. Постављају ултиматуме у виду фамозних Поглавља, тражи да командује војском, да Србија распрода све што домаћин у кући има, тражи да Србија за њега ратује кад затреба. Тражи да земља буде потпуно покорна а на крају ће завршити као Грчка и провидног дана неће бити ни за њено стото колено.

Русија ништа од тога не тражи. Дабоме, да има интересе. Али без тога нема савременог света.

Интереси Русије неће Србији узети Слободу, Душу и Будућност.

Нато Пакт и ЕУ хоће.

Да ли може, Србија, и да ли има времена, да се врати и окрене у Будућност. Русији. Кини. Свету рада а не Свету мрака.