НАКОН

ДВОДЕЦЕНИЈСКИХ

ТРУДОВА,

МЕЂУЗАЈ РОДИЛА 

НАДЧОВЈЕКА КОМШИЋА

Видим. У Сарајеву се поубијаше анализирајући Дееф и Жељка Комшића. Укључени су медији, политичари, аналитичари, универзитетски професори. Још се нису огласили писци Службених Забиљешки по амбасадама.

Ни безначајније протуве, ни веће штетуве.

Жељко Комшић, и тај његов Деформанс, јер то није ни Странка, ни Партија, ни Идеологија, ни Практикум, можда Хербаријум, законит су продукт двадесетогодишњег насиља над Босном и Херцеговином.

Чак и ако апстрахујемо чињеницу да је признавање и стварање дражаве БиХ, на оваквом простору, између онаквих простора и са оваквим простиркама и људима на њима, све друго је, након тога, опет, насиље над овдашњим људима и сваковрсним њиховим колективитетима и колективним свијестима.

То меандрирање узбрдо, кориштење појединачне и колективне свијести у насилном лому једног времена, кориштење интерегнума као простора за стварање пресудних фактора једног друштва и поднебља, може бити само пројектовано и намјерно стварање Хаоса.

Јер је подлога томе колективни и појединачни хаос у главама у Босни и Херцеговини.

Социошизофренија, по којој су стотине хиљада људи жалиле за релативно уређеним социјализмом а исте те стотине хиљада све учиниле да преко ноћи постану жестоки и искључиви националисти, и сруше, убијајући, успут, друге, Социјализам, није могла произвести ништа друго осим колективног и појединачног хаоса у главама.

Сада се у тим истим главама, у стотинама хиљада њих, јавља грижосавјестје, петинговано Унитаризмом, па би да се пребришу нације и национализми и да све ресетујемо и почнемо испочетка и из љубави. Да будемо Социјалисти а да нам не уђе.

Из таквих глава рођен је Жељко Комшић.

Жељко Комшић Политичар.

Један од најшизофренијих колективних продуката на просторима Бивше Југославије.

Амбасадлијама Сарајевским и другим Интернациналним Џизлијама, Комшић је дошао ко кец на једанест.

У све може да се мијеша а нисачим да се измијеша.

Има гласова а нема програма, нема идеје, нема људи, нема визију а нема ни перспективу.

Има скупштинска мјеста а не зна шта је демократија и власт.

Коубио се за даљу социополитичку шизофренију.

Која се у пракси евидентира као Дерегулација. Аморфистичност. Неефикасност. Безвлашће.

Морам признати да је та Политика Стварања Неполитике, у случају Комшића, дала болтовске резултате.

Након осам година рушења хрватске политичке артикулације, од стране и Комшића, када се Хадезе и Човић дигоше из пепела, наступа Комшић који руши још и више и шире, само још на значајнијем нивоу.