субота, 28. март 2015.

КАД КАКАВ СРБИН
ТРЕБА БИТИ

Дабоме да пуштам муданца низ бритве. А наилазе и кривине.
Ризикујем да ме се оптужи још не знам за шта. Пошто нема шта нисам или шта нисам био. Да ме се оптужи за унутарнационални расизам или чак раскол.
Посљедњих недјеља Срби су, у Федерацији, и у Сарајеву, постали политички хит. Ко да их има двјеста милиона.
Досад су увијек, рачунам и непосредно предратно вријеме, рат и поратни Шехер Бехар Вакт, кориштени као накурњаци. Јован Дивјак. Генерал тзв Армје БиХ. А само је једна сриједа дијелила Југословена Ејупа Ганића од изјашњавања Србином.
Сада су Срби у Сарајфедерацији постали инфлацијска роба. Има их вишка. У министарским кандидатурама за Владу.
Није ни чудо. Кад су напреднији Срби од Срба из Српске. Који не знају ни формуларе да попуне.
Ако прихватимо условни реципроцитет, да је Хадезе добио једно мјесто у Влади Српске, па да има право да предложи и једног Србина у Владу ФБиХ, нејасно је зашто је толико Срба истресао Дееф, ФОК, Фронта Оног Комшића.
Јасно је. Пошто не може да заступа Бошњаке, јер је Златни Љиљан мало за фес, не може Хрвате, јер је својом глупом дуплом кандидатуром дигао из пепела Хадезе и Човића, а и Трећи Ентитет, а потопио еуросарајперспективног лидера Деведесетке, Рагужа, може само да заступа непостојеће Србе.
А помаже и код гласања. Фронта ће тако омогућити Бошњацима, у власти, не људима, дакле, Бакиру, увијек прегласавање Хрвата у Влади Федерације.
И ту долазимо до главног проблема.
Није проблем Комшић.
Човјек ће сутра да постане Крмача, ако му то омогућује неку кандидатуру. Шта Крмача. Слон.
Није проблем ни Сарај Бакир. Они имају жељу да владају над Србима у БиХ. Која је одавно промовисана. И легализована.
Проблем су Срби који прихватају такву игру.
Није то проблем, нити синдром Јован Дивјак. ЈНА Заставник је тако видио ситуацију. Сви смо браћа. Сви смо за једну армију. Кад већ ЈНА одлази низ Добровољачку.
Срби за Владу Федерације не виде суштину проблема.
И они су проблем.
Они распродају Српство.
Они пристају да доносе одлуке у име Срба у Федерацији. Као да је све нормално.
А пошто тамо нема Срба, они ће да учествују у доношењу одлука у корист, и у име, Бошњака. Бошњака власти.
Свако може да се изјасни како жели. Може, што се мене тиче, чак и као Србин, да иде у џамију. Може да буде и За Дом Спреман.
Али. Кад у Власти треба да представља Србе којих нема, онда мораш да будеш Потврђен Србин. Мораш да будеш мало више Србин него што је то уобичајено.
Па нека те онда, као освједоченог борца за права Срба, као Конститутивних у Федерацији, за недискримнацију, Комшић Крмача узме у Владу.
Овако, са овим курвањем на путу Србин – Остали, или Остали – Србин, и прихватањем да се буде Нако Србин, даље се уништава српско национално ткиво на подручју Федерације.
Срби, у постојећим гарнитурама, у Сарају, гдје их просијавају од онога што је остало, нека се и увриједе и неувриједе, нису дорасли калдрмашкој политици и сећијашењу Сарајевског Политичког Круга. Они немају никакве шансе да се издигну изнад најприземније синијске употребе. Са њима, са калдрмашким Сарајевским Политичким Кругом, посљедњи који је знао и умио јесте Момчило Крајишник.

Сваки политички поштен Србин треба да са гнушањем и јавно одбије учешће у Влади Федерације. Ако за њега нису гласали Срби у већинској бирачкој вољи са српских подручја.