НА ПУТУ ЗА ЕУ,

НЕ ГЛЕДАЈ

У БРИСЕЛ,

ВЕЋ У ГРЧКУ

Западноевропска пропаганда жели да представи да је Грчка једна неодговорна заједница, да је то народ који не ради ништа и устаје из ладовине само кад треба отићи по плату, да се држава таквих неодговорних људи непрестано и неодговорно задуживала и да је дошла до 320 млрд еура дуга, када Европска Унија не може више да толерише стање и мора да наложи окрутан систем мјера.

Систем мјера је усмјерен ка сиротињи, оној која не ради ништа, ладује и узима тринаесту и четрнаесту плату.

Та политика је прије свега њемачка. Шпаргресе.

Иако сва сила врхунских економиста годинама говори о томе да систем мјера, назван Штедња, не може донијети опоравак и напредак, јер је либерални и тржишни капитализам и финансијеризам саздан само на потрошњи, сталној потрошњи и све већој потрошњи, Берлин Меркел не одустаје од штедње.

Иако више никоме није јасно шта људи у Грчкој још могу да уштеде.

Ну. Чак и да се прихвати да је све што се догађа искључиво у кривици Грчке и Грка, то је тешко одрживо, пошто има још земаља које су у тешкој ситуацији. Нису баш пропале као Грчка али су доста близу.

Све те земље смјештене су по ободу ЕУ.

Када се успореди механизам функционисања једне државе и ЕУ, лако је установити да је ЕУ државама чланицама узела многе прерогативе државног маневра и тако их осакатила а себи, ЕУ, није прибавила довољно полуга да би могла да рјешава проблеме који сада нису ничији.

ЕУ је узела валуту земаља чланица. То је сада ЕУ валута.

Чланице више немају валуту и не могу преко ње да маневришу у сложеним економским и међународним финансијама. Нпр девалвација. Што појевтињује домаће робе и повећава профитност извоза.

ЕУ, пак, добила је валуту али нема могућност да њоме помогне појединим земљама чланицама. Пошто се не може штампати заједничка валута, нпр само за Грчку. Односно девалвирати.

У таквој ситуацији мед лиже онај ко држи кашику. Онај који је најбогатији.

Еуро је алатка Берлина за покоравање, исцрпљивање и сиромашење других земаља ЕУ.

То је, дабоме, пројект САД. И сама Заједница за угаљ и челик, била је то. Прије тога, вртоглаво постратно јачање Њемачке.

Грчка, и земље Еурозоне, доведене су сада у безизлазну ситуацију. Њихова сувереност практично не постоји и потпуно су у вољи ЕУ и Нато Пакта. Бирачи могу да одлучују како им воља, то неће помоћи. Пошто на самом улазу у ЕУ увијек стоји једно велико Најн.

Други битан једносмјерни колосијек Њемачке у који је Берлин претворио цијелу ЕУ, јесте Политичка Недовршеност.

Земље чланице су остале без многих политичких прерогатива, без права на многе одлуке. Оне су премјештене у Централу ЕУ. Али не у класичне демократске и бирократске институције него у неке Тројке и невидљиве лавиринте. А политичка архитектура ЕУ је намјерно остала недовршена и неефикасна. Па тамо негдје, у Стразбуру, може да се декларацизује и гласа до миле воље, то неће стићи до конкретног економског и политичког потеза.

У таквој ситуацији, а то је само скица ЕУ Монструма, Грчка, или нека друга Грчка, мора пропасти.

Она је, и све земље чланице, сведена на територијалне јединице које више не могу никуда.

Та парализа убија европске нације, убија Европу.

То треба да буде наук свима које сада ЕУ и Нато колијенче и припремају за тамничење у ЕУ. Називајући то еуроатлантским добровољним интегративним путем.