среда, 18. март 2015.

СРЕБРЕНИЦА
И ЈАСЕНОВАЦ

У Србији је ухапшено неколико лица осумичених за једно масовно стријељање ратних заробљеника у Сребреници.
Неки ће то искористити као још једну потврду да је Србија била Агресор и Окупатор у Босни и Херцеговини. Некима ће то послужити као још један доказ Геноцида којег су у Сребреници починили Срби, Република Српска и Србија. У Тројној Агресији на Босну и Херцеговину. Неки ће рећи да не признају судове по мрској Србији и да и осумњиченима, и свима, треба да суде Босански Судови Земљане Медџиде.
Као и све што служи за управљање историјским трендовима, и Сребреница ће заувијек остати неразјашњења.
Та Политичка Позадина стријељања ратних заробљеника нејасна је не само због тога што се не зна ко је све утицао на ток догађаја. Наредбама, сугестијама, савјетима, вишегодишњим припремама.
Остаће, међутим, неразјашњена и због тога што се распад Југославије и једно од предвиђених и жељених коначних обликовања БиХ, није изведен до краја.
Да је до тога дошло, лакше би се дешифровала Сребреница.
Првобитна равноушност свих о Злочину у Сребреници, и каснија, у свијету и у Сарајеву, Хистерија Геноцидизације Сребренице, може да открије дио позадине. Која је јасна и без тога. Требало је и задњег Србина претјерати преко Дрине. То је генерална позадина свих догађаја у распаду СФРЈ. Од словеначког брисања несловенаца преко олуја и бљескова па до Сребренице.
Али сам Пројект Геноцидизације Сребренице и практична демонстрација монструозног злочина, остаће нејасна због нејасних учесника.
Јасно је да је, војнички, било потпуно непотребно масовно стријељање ратних заробљеника.
Војске су на то приморане у великим офанзивама, на великим тактичким територијама, у ситуацији када се ломи рат и одлучује његов побједник.
У свему томе Сребреница је била небитна. Долазио је крај рата и ништа се значајније није могло промијенити ни у том подручју ни у цијелој БиХ.
Ако је било непотребно, неизнуђено, зашто је до стријељања дошло.
На то морају да одговоре Срби и Република Српска. Чистом историографијом. Документима.
Ту неће помоћи суђења, свједоци и слично. Без стварних докумената, можемо само говорити о поратној политичкој сатанизацији Срба. Чему присуствујемо већ двије деценије.
Злочин стријељања ратних зарољеника у Сребреници нису извели Срби. Не говорим о онима који су пуцали. Говорим о планерима и инспираторима. Срби никада у својим бројним ратовима нису имали сличне војне операције.
Али Сребреница ће остати Србима на леђима.
И стога се мора све учинити да се она истражи. А не да се паушално етикетира и испоручује као Геноцид.
Нажалост. Нисам оптимист. Јер како су Срби лако, из историјског, националног и политичког памћења, избрисали Јасеновац, тако ће лако и Сребреницу препустити стихији.