понедељак, 16. март 2015.

3626.
ГОГА КАТАНАЦ
И ХЕСХВАТАЊЕ
ВРЕМЕНА

Многи медији, и њихова служинчад, новинари, као и добар дио ситносјецкане политичке јавности и страначја, у шта укључујем и Џафер Бега Босића, напримјер, болује од Додикитиса, посебне врсте оптерећености Додиком. Додик, пак, од повремено до често, болује од Додикурчитиса, нарочито према новинарима.
У судару те двије бољке страда, страда, страда... Не страда ништа. Јер ништа и нема. Нема новинарства а Додик није успио да изгради нови приступ и комуникацију са медијима, примјерену свој државничкој улози Предсједника Српске. Каквагод је Српска Држава. Остао је на нивоу високофреквентног сусретња са медијима, још из времена опозиције, не схатајући да су се доба промијенила и да медији, сада, имају друкчије, промијењене, интересе. И Власнике. И Робовласнике.
Додик је Ајнштајн за импровизацију а Гатузо за организацију и систем. Однос према медијима један је од најбољих доказа. Да јој не помињем Кадрове, смјену генерација и Организацију.
Конкретно. Потпуно је непотребно да се Предсједник једне Српске Државе бави сарајевским Ослобођењем. Али нити много битнијом новином.
То Ослобођење нико не чита ни у Сарајеву. Оно излази само зато што има власника. Могуће је погледати Мухаремов текст, можда понекад још понеког, и готово. Као озбиљна будала, пошто сам озбиљно читао новине, па и Ослобођење, сазнао сам све о Цоцама Ћаћама и Ћелама и њиховој ћаршијској демократији и пројектима, рату и Патиотизму. Патњама Патриотизма. Ко да видим хаустор гдје је Ћело, ономад, дрпо Ханк за гузицу. Све сам то сазнао из Вилданиних текстова. Јебеш новину.
Све ово не бих писао да Гога Катана није изашла са Прогласом. И да није поменула једно име и један идеализам.
Хамза Бакшић. Радио сам с њим у Телевизији Сарајево. Хамза је био уредник, директор и то. Ја био новинар. Неоспсорно добар човјек. Није се курчио са цека висина. Али блаженопочивши Хамза није имао моћи, нити то ико има, да ме научи времену које долази.
Једини сигуран наук за нејасно и неодгонетљиво вријеме које изненада искрсне јесте смрт.
Идеализам Гоге Катане, која би могла да почне да пише под псеудонимом Ђордано Катеначо, можда је тако нико неће препознати као непријатеља, садржан је у реченици Бити новинар значи из дана у дан критички пропитивати стварност.
Не значи, Гого, не значи.
Рушење Есенесдеа и Милорада Додика је Политички Пројект. Као што је и рушење Есдееса и Радована Караџића, било Политички Пројект. Разлика је само у томе што су Есдеес и Рашо много више доприносили Пројекту. То није новинарски пројект.
Многи убоги новинар, у власништву Робовласника и своје инструисане и заробљене савјести, не може данас да се снађе. Данас кад треба чешкати муда Есдеесу, као некад Есенесдеу. Па, да не би хвалили Есдеес и Босића, они још више реже на Додика и Есенесде. И кад треба и кад не треба.
На тај начин испадају будале. Као Срђан Пухало, небудиприминуто.
Случај Новинарства, опћенитог, не само Катаниног, исти је као и случај несретног србијанског хеликоптера.
Можеш да полетиш. Али не можеш да слетиш без жртава. Налазиш се стално у турбуленцијама између два времена, два свијета, двије навигације. Не знаш ко командује, ни чија је елиса. Новорођенче је ту, Медијска Демократија, кисеоника ниоткуд.
А у хеликоптеру, и около, има пуно проповједника. Критички Пропитивати Стварност. Имануел Кант. Хегел. Сунце Ти Јебем.
То пропитивање Стварности није никоме циљ. Ни Странцима. Ни Странкама. Како сте на то насјели. Свима је, напротив, циљ да је се погорша, засере и укаља. А не да је се пропитује. Шуте интелектуалци, професори, политиколози, социолози, шуте ствараоци, културњаци, величине. А Новинари Критички Пропитују Стварност.
Новинари, нажалост, не само да нису стању КПС, већ нису у стању да голоинформативно испрате било који догађај. Несретни Србијански Хеликоптер најочитија је анатомија тог новинарства. Од Политике до тамо неке агенције.
Новинари и Медији морају признати да су само Бета Новинарство. Са тенденцијом ка Ало Новинарству.
У тој ситуацији, надрљала је Гога Катана. Јер је и Гога у употреби.

А не разумијем ни какве везе има Нада и Хаенес. Кад је то, по данашњим информативним фреквентним мјерилима, било прије двије године.