ЈАД И БИЈЕДА

СТОРИЈЕ

О ПОЛИЦИЈСКОМ

ОРУЖЈУ СРПСКЕ

Чак и неполитичка тема би требала да има одређену количину Политичке Продуктивности.

То се може догодити само ако је никла на великој њиви Политичких Тема.

Ако је све обрнуто, Политичари су принуђени да више буду Станија Усранија него Вође, Лидери и Стратези.

Тема 2.500 пушака за Полицију Републике Српске, само што није изазвала Трећи Свјетски Рат.

Да је Ангела Меркел успјела да формира Владу, мислим да би Рат већ почео.

Нападом на Бањалучко – Београдску Империју.

Може да се цијела прича о наоружавању и милитаризовању Полиције Српске тумачи специјалним ратом против Друге Српске Државе, блаћењем Срба пред нове европске инцијативе над Балканском Шестицом, узлетом слободарског новинарства под осовином Журнал – Гардијан.

Опасније је, међутим, право стање ствари.

2.500 Дугих Цијеви Српске знак су кратке памети Политике, Медија и Јавности.

И у Српској и у Несрпској.

Тема се користи на типичан ријалитистички начин.

Опозиција у Српској, узданица Сарај Чадор Ам Амб, дохватила се мрвица о томе да се купују турски радари а да ће полицију обучавати Американци.

Сарајевски медији то виде као јасан почетак Агресије.

С тим што Аваз открива Америку. Набавка је легална и сви су задужени дали сагласност. Што је, сугерише се, равно издаји Патриотизма, Босанства и Државе.

Мишестајци и остали лешинари, сугеришу да ће Режим Дуге Цијеви да употријеби против Опозције и за подршку Сецесији.

Медији се упињу да прате судбину Дугих Цијеви, као што велики медији прате судбину Певачице Са Насипа.

Ријетки покушавају да дају још неку слику, као Еуро Блиц, о неким набавкама у Федерацији БиХ.

Најсмјешнија је Опозиција у Српској.

Пошто се сва сарајска јавност избудаласала на тему како ће Полицију Српске, у Бази Залужани, да обучавају Руси, једва је дочекала да неко јави да ће то бити Амери.

Па подигли грају за издају.

Депримирајућа је та празнина Политике.

То непрестано продуковање Таболидиотизма.

Дизање Трача на ниво Политичких Тема и спуштање Јавности на полигон печењаре са дволитром пластичне пиве.

Понижавање Бирача и Јавности.

Спуштање љествица и критеријума.

Потпуно одсуство смисла и плана.

Бацање Националног под ноге.

Насједање на јевтине спинове обавјештајног и медијског подземља. Којем је Јелена Милић и Ћамил Дураковића врхунски оријентационизам.

Већ сам констатовао да неквалитет Опозиције урушава и квалитет Власти.

Сада морам да констатујем да је Опозиција у Српској, дјелујући у дуљем времену на журналско-гардијански начин, коначно пружила увјерења да би она, кад би дошла на Власт, кад би побиједила на Изборима, имала исти Избор Тема.

То је невјероватно јак темељ за сумрачну прогнозу.