ГАВРИЛОВЦИ

СЕ НЕ ПОТУРЧАВАЈУ,

ЊИХОВА СУДБИНА,

ВЈЕРА И ЗЕМЉА,

ЈЕСТЕ ОПСТАНАК

И САМОСТАЛНОСТ

Дабоме да су различита национална бића унутар Српског Народа.

Срба Книна, Баније, Кордуна, Билогоре, Вуковара, напримјер, од Срба Козаре, Требаве, Пребиловаца а, поготову, од Срба Шумадијског Рок ен Рола.

Тако смо и прошли.

У Српскоме Роду има једна генетска слабост. Превелика доза толеранције, заједништва, весеља, слоге са свима, све до, да би се преживило и остало у заједништву, до одрицања од Вјере и Нације.

У сваком Србину вјечна је борба измеђ Душе Дјевојке у Руке Крваве. Некад, у неком дијелу Срба, надјача једна, некад, у другом дијелу, друга моћ. Али увијек је јача она прва. Та српска Рука Крвава, не зна за освету, истребљења, као што знају руке оних који немају Душу.

На ту карту играју непријатељи и истребљивачи Срба.

Зато примјењују Силу. Дио ће да се превјери а дио ће да побјегне. Највећи дио ће у Јасеновац.

Република Српска је случајно остала послије матице Ратова Распада. Одржала се зубима за обалу. А овдашњим Србима је био намијењен нестанак и одлазак, као и онима из Хрватске, из Федерације БиХ, са Косова.

То је из угла практичне историје.

Из угла Српског Националног Бића, није случајно.

Коликогод то митски и небески звучало, Република Српска је један скупни потомак Гаврила.

Убиј Злотвора, не убиј своју Нацију.

Исте су врсте Душе Јасеновачке. Као и Душе Пребиловачке. Као и душе Бораца Српске.

Зато је опстала Република Српска.

Свако има своје право да оде, побјегне, напусти, изда, потурчи се.

Има. Али, само као појединац.

Српски колективитет, Овдје, нема то право. И не раматра га. Оно не постоји у Старим Ккњигама Права.

Зато су се обиле, о Српску, све навале, све подвале и сва неправа.

Сва каменовања и катранисања која су подузели и која нам спремају.

За то је одговорност Политике и Цркве, Овдје, огромна.

Мора издржати а не помислити да узме себи Право одласка и издаје које има Појединац.

На том путу није само један Исусов Крст и једна Крвава Круна.

На том путу се страда. А нема сахрана и маузолеја.

Јер се, на том путу не смије стати.

На том путу топови увијек туку.

И данас  се чује тутњава њихова.

Сваки бјелосвјетски трачер, лажов, ћоркан, превјерник, отишао је ту артиљерију против Срба.

Подмећу нам да се наш нови Гаврило зове Мектић. Или неки други Пиздић. Подмећу нам Сероње умјесто Дрзника.

Ситни је то шићар. Фишели. Као и сва њихова филозофија, заснована на Шићару.

Српска је пуна Гаврила.

То је Земља Гаврилова.

Од тих Гаврила се не регрутују измећари.

Не пријетите нам за двије хиљаде и четиристотине легалних пушака. Не турајте своје главе пред њих. Јер ће их пасти много више него што је пушака.

Гавриловци живе на Опстанку и Самосталности.

То је њихова Вјера.

То им је Име и Презиме.

То је њихова Земља.