АНЕМИЈА
ПОЈЕДИНАЧНИХ
КАНДИДАТУРА
У
СРПСКОЈ
И ИЗ
СРПСКЕ
Како сада
ствари стоје, Додик ће бити Кандидат за Члана Предсједништва БиХ.
Он са
собом, у ту Котлину, носи ореол Сепаратисте, Руског Мрког Међеда, Противника
Босне и Херцеговине, Референдумаша, Милитанта који наоружава Српску...
Ја, као
озбиљан аналитичар, кога цитирају медији у Припољицу, Чанпушици и Грбаљовцима
Доњим, морам да нагласим да Додик са собом у Предсједништво носи и Лијевчанску
Прагматичност.
Што је, за
мене, већа опасност од свих претходно поменутих особина.
Ну.
Како стоји
ствар осим Додика.
Република
Српска нема више никога са Српским и Српскијанским Ореолом. Нема Рационалног
Националисте за било коју од двије појединачне кандидатуре. Ни из једног
Политичког Блока.
Што је
најнеповољније, нема га СНСД и блок око њега.
Нико се
није профилисао као Националист.
У Есенесдеу
Додик је, ко расаду, изгазио и потро све што ће се показати као катастрофална
стратешка погрешка за Српску.
У Савезу За
Промјене, такав кандидат и кад би био, он не смије да прдне ни да главу промоли
изнад Мектићеве Љествице Геноцида.
Они су се
сви ућутали у Катарзи, ко кокоши у кокошињцу, кад наиђе Твор.
Младен Иванић,
тај бард компромиса, помирљивости, несускоба, остављања тема у подруму, шпајзу
и под тепихом, што се у Сарајеву изузетно цијени, доживио је разочарање својом
лошом прођом и позицијом у Предсједништву па му је седиментација стално између
270 и 300.
Он би, сада
био срећан пресрећан, да буде кандидат за Предсједника Републике. Да му то Додик
некако омогући, или директном подршком или кандидодањем губитника, а и да
избјегне Додика у трци за Предсједништво.
Тако да у
појединачним кандидатурама у Српској, сада није утакмица међу Националистима
већ у петобоју Кога увалити да изгуби.
У тако
лошој ситацији по Српску, опасност је да се сав Српски Национализам пресели за
Додиком, у Сарајево.
А он је
потребан у Српској а не у Сарајеву.
За Сарајево
је довољан Дејтон и оно што је досад постигнуто у Предсједништву.
Након Додика,
Република Српска је у опаности да остане са Двије Брнабићке.
На мјесту
Предсједника Републике и Предсједника Владе.
При чему ће
терет на Додиковим леђима бити превелики. Он ће дио морати да растерећује
Лијевчанском Практиком.
А ефикасност
Српске ће даље слабити јер ће сви чекати Шта је реко Миле.
Иако сам
био поборник Додиковог одвајања од практичних политичких послова, премијерских,
и његовог лансирања на државнички ниво у Српској, сада видим да се то није
показало. Додиковом заслугом.
Најбоље што
може да се извуче из ове кандидатске мозаичке анемије, јесте да Додик побиједи
за Члана Предсједништва а да то мјесто препусти неком из посланичких редова ПС.
Ко ће у Предсједништву бити ортодоксни бирократа и ништа више.
А да се
Додик врати на мјесто Предсједника Владе.
Онда ни
Иванић, као Предсједник Репблике, не би могао да нашкоди.
Када Додик
избаци кандидата за Предсједника Републике, ствари ће постати јасније.
И у погледу
даљих Додикових намјера на политичкој сцени, и у погледу судбине СНСД, и у
погледу Политике Самосталности Српске.
