СРБИ СЕ НЕ РАЗУМИЈУ

У ПОЛИТИКУ.

СКУПЉАЧИ

ГЛАСОВА

ПРОТИВ.

Срби се не разумију у Политику.

Ни ови који гласају, ни ови који се кандидују.

Најбоље се  разумију они који не излазе на Изборе.

А ови што излазе, много боље се разумију него ови што се кандидују.

Чим се заврше Избори, почиње Девета Офанзива.

Рушење Режима.

А Режим изабран на демократским изборима, на којима су учествовали и Желиоци Рушења.

Такозвани ЖРР. Желиоци Рушња Режима.

У обје Српске Државе, Српској и Србији, стално је на демократском столу Рушење Режима.

Само да срушимо Милошевићев Режим. Па, само да срушимо Тадићев Издајнички Режим. Само да срушимо Вучића.

За сво то вријеме, у Српској, на столу је Само да срушимо Додиков Режим.

Та темељна погрешка у схватању демократских процедура, одређује судбину губитника.

ЖРР, по европском демократском и парламентарном рјечнику, Опозиција, наметнула је, тиме, себи обавезу да скупља гласове Против.

Против овог или против оног, који је у средишту мете.

У томе им и Странци Усранци помажу, разни Шарпови, Мустрови, Срђе, Милери и Курцокилери.

Они се наслађују да ће из свега, једино могуће, настати Анархија. Која њима највише одговара.

Пошто нису, на изборима, добили довољно гласова За, За себе, своју Странку и свој Програм, они, ЖРР, покушавају да тим добијеним гласовима придодају Гласове Против (Додика или Вучића).

То, међутим тешко иде. Јер такви гласови не постоје.

Да постоје они би се показали на Изборима.

Стога стално гледамо како Опозиција иде Гладна Срат.

Скупљају и манипулишу разним групама у друштву, како би их убиједили да су они Против.

То, дабоме, не пије воде.

Никад нико није добио Изборе окупљајући Гласове Против. Већ само окупљајући Гласове За.

А и ако јесте добио, онда је то Анархија.

Каквом се показао Пети Октобар, само након неколико дана.

А показује се и данас.

Једина демократска, парламентарна и процедурална Побједа јесте она која окупи Гласове За Политички Програм.

У чему и јесте проблем.

Програм је тешко оформити. Треба много времена. Лепеза је попуњена. Играча за Тим је све мање. А још више времена треба да се Јавност, а онда и сваког појединачног Бирача, убиједи да је то Програм који је много бољи од Владајућег.

Лакши пут је да се Политичким Програмом прогласи Рушење Режима.

Бирачи то виде.

Ако су неписмени и незаинтересовани, нису слијепи.

У тој ситуацији, када се Политичка Борба са терена Политичке Артикулације, преноси на терен Анархије, на полигон за Рушење, гдје се, дакле, примјењују анимална средства и тактике, Лидери који су означени као мете Рушења, видјевши да је ђаво однио шалу, почињу да се бране истим таквим методама. Животињским, инстинктивним, крволочним.

То трајно загађује Политичку Сцену и снижава важност Политичком Програму.

У многим ситуацијама, то снижава и квалитет и референце НДД Сфере.

Угрожава Нацију Државу Друштво.

У таквој рушилачкој атмосфери, нормално је да се појави један Мектић са бљузгањем о Геноциду. Или један Вулин, да брани Шефа до посљедњег капилара.

Када се пријеђе одређни праг Рушења цртица Анархије, тешко се више вратити на Полигон Политичког Програма.

Вучић је већ отишао са тог Полигона. А и Додик се удаљава. Мада покушава да нас завара, да је он сам Политички Програм.

Вучић је знатно испред те фазе. И покушава да их завара да је он сам Судбина и Историја.