СРБИЈА

НА НАЦИОНАЛНОЈ

ПРЕКРЕТНИЦИ.

И ОПЕТ ЋЕ

ПРОПУСТИТИ

ШАНСУ.

Таблоидиотизовано слуђена Јавност у Србији, постала је немоћна да сабере два и два.

Та болест се преноси и на умне, јавне и политичке људе.

Па промичу очигледне ствари.

А не само то да Вучић, као ППВ, као ПВ и сад, као ПС, перманетно лаже Нацију.

Долазак Пенса у Црну Гору и  тамошња антируска хистерија, тог класичног мекејнзијанера, означавање Црне Горе неким стубом стабилности и непозивање Вучића у тај караоке шоу прча и кича, три су важне чињенице које свако у Србији треба да узме у обзир.

Те три и оне двије из Бијеле Куће, о читању буквице и испраћају до капије, платформа су новог америчког притиска на Вучића и сљедствене вучићеве тортуре над Србијом.

Ево како.

Сада ће Вучић, увредјен и изненадјен, поново настојати да се наметне као Фактор Региона. На све могуће и немогуће начине. Биће то ријалити какав Пинк никада неће успјети да приреми.

Мислим да се може очекивати убрзање Унутрашњег Дијалога као и ново подизање голе нагужене позадине.

Друга Велика Чињеница која промиче Србији.

У кратком скором времену, у Србији су били Предсједник Русије и Предсједник Кине.

Двојац који води двије земље, које су, заједно, најмоћније на Планети.

Двојац који је дошао у малу, измучену, сушичаву Србију.

Који није дошао да помогне или донесе милостиње. Већа да покаже Шансу.

А онај ко ти даје Шансу не може умјесто тебе да је и искористи.

Истоврмено, амерички Президент неће никада доћи.

Добро Президент. Али могао је Пенс да дође из Црне Горе. Што би, дипломатски и стратешки, било логично. Да начини равнотежу значаја. Да покаже колико је Америци, па и Нато Пакту, стало до Србије.

Али дошао није.

Зато што очекује да ће то Србија, читај Вучић, сама обавити. И боље него да долазиш у Београд.

Несрећа Србије је што нема Политичке Снаге, Политичке Странке, која ће зауставити Ријалити Вучић. Која ће прекинути преговоре са ЕУ. Која ће преокренути геостратешку бусолу Србије. Која ће обуставити и охладити нормализацију са Косовом. Која ће се окренути Пољопривреди Србије и извозу тог блага као првом кораку економског опоравка.

А то значи да ће Србија јамачно пропустити прилику.

И да је питање када ће опет Велики Рус и Велики Кинез да дођу у Београд.

Република Српска је угрожена таквим развојем догађаја.

Иванић и Вучић, у Београду, извикују односе Срба и Бошњака као кључне. Они нису кључни ни у БиХ, ни у Србији.

Они су само формула да се Срби и Српска потчине. По истој формули као што се Вучић и Србија потчињавају Шиптарима.

Да би задржала Пут Самосталности, Република Српска мора задржати Политику Хладне Коегзистенције према Сарајеву и Бриселу.

А Србија, ако је сјети, сјети.