петак, 20. јануар 2017.

ЗАШТО
ЂОКОВИЋ
ТРЕБА ДА СЕ ПОВУЧЕ

Ако не може да игра на врхунском ниову.
А послије Вимблдона је јасно да се неки генератор код Ђоковића искључио.
Мада је и он томе допринио, свјом одлуком да освоји Златну Олимпијску Медаљу.
Ђоковић дуго игра врунски тенис и даље то ни једно тијело и спортска свијест не може да издржи.
Бљескова може бити.
Али ће више бити Истомина.
Ђоковић је у посљедњој деценији један једини прави Свјетионик Националне Свијести.
Он је постао Ноле Часни.
Као Крст.
Он је лијек за све недаће и промашаје Срске Свјести, Српске Егзистенције и Српског Бића.
Иако Срби и Србија нису прстом меднули да створе Ђоковића, он се није никада одметнуо од њих.
Напротив, он се вратио Србији и Србима.
Удјенуо се у само срце.
Ђоковић је постао свакодневни лијек за Национални Понос.
Он је генератор Позитивизма неопходног Нацијама Компактног Заједништва.
Он је мирис Српског Колективитета.
Сваки Ђоковићев лош резултат изазива појединачне и колективне депресије.
И то није добро за Српску Свијест.
Стога би Ноле, кад се већ удјенуо ту, требао да се повуче из тениса.
Ако не може даље континуирано играти најбоље. А сигурно не може.
И ту није он крив. Ни неки секташ. Ни храна. Ни Бекер.
Не треба да се осипа и руни у Српској Свијести.
Треба да остане Икона.
На крају крајева. Не треба ни себе да понижава.
А паре ће зарадити на други начин.
Јер сада паре иду за њим.
Не мора она за поразима.
Овакав Побдјенички Ноле, потребнији је Србима него њему, и Србима, паре.
Да је из неке друге нације, ништа не би значило то што губи годинама, као Федерер и као Надал.
Код Срба је то помор.
Зато предлажем Нолету да се повуче и оде директно у Свеце.
Јер ће га Срби у својој свијести уништити много више од било ког противника.

А имаће већу штету од тога него он сам.