субота, 03. септембар 2016.

БАКИР
ИЗЕТБЕГОВИЋ
ПРИЈЕТИ РАТОМ
И ПРВОЦИРА ГА

Некувече је Бакир Изтебегвић имао велики интервју на некој сарајској телевизији.
Углавном је то било чаршијско паламуђење, међење, замотавање, увијање, позивање на јевтине географске емоције, транспаренција једног аматера политичара коме је синовство донијело положај Сарај Сулејман Хана.
Дакле, ништа.
Босна и Херцеговина која има оваквог Бакира Изетбеговића, не треба да брине за своју пропаст.
Плавуша га је, мада то није била ОБН тв, питала о томе како је рекао да има нешто вредније и од Мира и да је спреман то бранити. И директно је питала Да ли је Рат опција.
Изетбеговић је рекао да је Све опција
● у одбрани слободе земље
● њеног интегритета
● права да живите тамо гдје сте се родили
● тамо гдје су вам гробови предака
● у одбрани Устава
● у одбрани оног што сте добили једним мировним споразумом.

Сигурно је мислио на Федерацију БиХ и Србе који су се тамо родили. И на Сребреницу као мјесто рођења Душке Јуришић.
Ну.
Мислио је на Републику Српску.
Он у том интервјуу тријумфално помиње да је укњижена прва касарна Републике Српске. Касарна није битна, битна је територија Републике Српске.
Они, и Странци Усранци, Нато Територијалци, би од Републике Српске да начине Прошарицу. Да заузму Плато Мањаче и слично. То што су се Срби, много прије Кочића, горе рађали и што би и они имали право да бране мјесто свога рођења, то ништа.
Тај Бакиров одговор о Одбрани Мјеста Рођења, класични је позив на Рат. Кад им се за то стекну услови. То је мрачна колективизација свијести на запјенушаној тези Крви и Тла.
То је повратак у Златно Шешељево Доба. Свпска Земља је тамо гдје су свпски гвобови.
Без обзира што је Изетбеговићева пушка данас празна, што Нато неће бомбардовати Србе да би Бакир задовољно трљкао своју браду, и што Хрватска Војска, Зенге, ХОС и Говотовина, неће за Геоћаршијски Рачун нападати Србе у БиХ, њега треба узети озбиљно.
На његовој страни је Луди Ердоган. И сви они имигранти из Сирије и турског подручја, међу којима има много оних који ће се сутра уврстити у екипу за игру српскм главама по Озренима.
Он управо на тој релацији, са Ердоганом, може тражити погодан тренутак да се покрене један мали противсрпски рат, као што ће га, кад се стекну услови, и Шиптари покренути против Југа Србије, како би Сарајево ушићарило територију Српске, како би се, нпр Турска мало растеретила и како би се Европа почешала још мало по себи.
Стога Република Српска треба, на основу изворног Дејтона, да стално дјелује против неуставних институција и одлука из Сараја. Али не позоришно, не политикујући, не компромисерски, не београдски консултативно, већ прецизно, одмјерено, парламентарно, институционално.
И да реагује као што се реагује на крстарећу ракету. Десет минута по лансирању.
Бакир Изетбеговић је ладно пуштен да упути своју апелацију Уставном Суду, о Деветом Јануару. Па је произвео ситуацију да сви криве Српску и њено Политичко Вођство. Да се одмах реаговало, он би био кривац за тензије, раздор и обуставу процеса.
Зато је у политици Док Холидеј светиња. Прво пуцаш па онда објашњаваш.