БиХ ЈЕ

ДОШЛА ДО КРАЈА.

САД ГА ЛОМИ.

О томе говори и преддраговољачка приземна елаборација Усташког Унука, Зокија Милановића, као и забијање прста у око Србији, обустављањем истраге о одрону на Вучића. Које, додуше, није ни било.

Разлика је, када су ови екстерни знакови у питању, само у томе што из Хрватске то виде а из Србије не виде. Па им Чадор Бакирлија, како овом приликом зовем Сарај Државу Бошњачког Политичког Круга, поручује да су унутрашње тензије предразлазне. Или предунитарне.

Сви знаци, уназад двије, три, године говоре о томе да је БиХ ударила у Зид.

Говоре о томе да је дошло вријеме за пјесму Милића Вукашиновића. Сад Га Ломи.

Само још да Могерини затражи превод.

Или ће се унитаризовати, што значи укинути Републику Српску. Или ће се мирно разићи. Са неким конфедерацијским, трећеентитетским или унијатским, међукораком.

Трећи Ентитет, рјешење Хрватског Националнотериоријалног Питања у Федерацији показатељ је Времена Прелома.

Ако Бошњачки Политички Круг не прихвата рјешења Трећег Ентитета, то је поуздан знак да процјењује да може срушити Републику Српску. И по цијену рата против ње.

Који су битни догађаји, који су претходили овом Времену Прелома.

● Програм СДА који пројектује БиХ састављену од регија.

● Инсталирање Савеза За Промјене. Српских Потурица. Српских Бриселаша. Српског Политичког Тројанског Коња.

● Муслимански гласови за Иванића.

● Каменовање Вучића као знак Српској, Србији и Србима, да Мира нема, да Рат није завршен.

● Напад на Дан Републике.

● Напад на Војну имовину.

● Одбијање Пописа и његово потоње лажирање.

● Хајка на Референдум.

● Љубав Бакира и Ердогана.

● Финансијске блокаде Републике Српске.

● Дроњак Стрит Копиладијаријум. Као покушај да се покрене Бањалучки Мајдан.

● Пузање синдиката по Народној Скупштини Републике Српске. Као покушај заузимања Раде.

● Протест Опозиције у Бањалуци. Као покушај окупације Главног Града.

● Обустављање истраге око Вучића и каменовања. Као јасан знак Србији да неће моћи да се мијеша, односно да учини било шта.

● Човићево преузимање Бриселског Иргетлука јер Сарај и Чадор Бакирлија не желе тиме да се баве.

Када се погледа у колико ових, и у другим, непоменутима, тачака учествује Савез За Промјене, или има везе са њима, јасно је да је БПК схватио овај мандат као преломни. Да је СЗП у Српској побиједио прије двије године, све би било олакшано.

Сада ће БПК и Чадор Бакирлија да преузму иницијативу.

Стога заједничка вјежба Полиције Српске и Полиције Србије није случајан догађај на коме су мало Николић а више Додик показивали своје предсједниковање.

Али није случајан ни долазак амбасадора Кине и Русије на обиљежавање 20 година СНСД. Није то само због посјета Додика Путину или сам због изградње ТЕ Станари.

Стога је и у ПИК-у дошло до нејединства. А то је досада било незамисливо.

Република Српска треба пажљиво да вуче своје потезе. У складу са Класичном Дејтонском Позицијом. И уз покриће у Народној Скупштини. Међу првима је свој Попис и свој Бирачки Списак. Заштита своје територије коју Сарај и Нато пакт зову Војна Имовина.

Треба да узме у обзир Русију и Кину.

Треба да узме у обзир Зокија Јаду Милановића. Јер, то што он говори Бранитељима, није лапсус оф рекорд већ Политичко Сазнање у Хрватској.

Треба да искористи Србију колико може. Али искључиво у сврху Самосталности Српске.

И треба да се дугорочно, национално стратешки, прпреми. Јер, ово стање Сад Га Ломи може да траје мандат, два, деценију...