САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

ПОЛИТИЧКА ЈЕТРВА ЈЕ

Једна велика Џеврије.

Чиме ту титулу одузимам Александри Пандици, мада је она и сада, понекад, практикује, остављена сама у сарајској прашуми без пуно бамбуса за исхрану.

Јер остали, држе руке у џеповима, око муданаца, тактизирају, ишли би код Додика, пишкили би, какили би, чекају, имају мисије, нису од Неке Амбасаде добили упуте... Опозиција били би, без курца сватове правили би, не би својим ни глогиње по Парковима млатили, јер немају храбрости, а и немају Га, очекују да Незадовољни Народ све уради за њих. И Неку Амбасаду.

Политичка Опозиција је нешто друго од Рушилачке Опозције. Од Јогуница. Од Противника. Од Завидника. Од Издајника. Од Плаћеника.

Политичка Опозиција озбиљније размишља о НДД Сфери него Власт. Јер стоји са стране, боље види, има времена и није оптерећена тешком и непрегледном компромисном практиком.

Од Политичке Опозиције очекује се свакодневно јасан, чист и кристалан став. И о Стратегији и о дневним догађајима.

Власт може да тактизира, да увија и умотава, да свети водицу, да ситно шићари, да петља, лаже и прешућује, да чека и развлачи.

Политичка Опозиција никада не смије да буде Овца Јаловица, Станка Готованка и Мара Говедарка.

А све то је, у једноме, Савез За Промјене.

► Овца Јаловица. Деценију цијелу нит се мрчи нит се јањи. Непрестано прича о Криминалу и Корупцији а не схвата да то није Политички Програм који доноси побједу на изборима. Побједу само досноси Политички Програм. Или лаж о њему.

► Станка Готованка. Стани и сачекај све на готово.

► Мара Говедарка. Јебло ју је много више од Девет Говедара. Прво је био Педепе кад је Иванић постао Премијер. Такав политички нагуз није забиљежен у посткомунистичкој историји свих соцлагерских простора. Задњи који гузи Есдеес, јер то је Савез За Промјене, Педепе је само рупа за дугме, јесте Једна Амбасада.

У таквом стању, Савез За Промјене, Есдеес, претворио се у Политичку Јетрву. У Чангризало. Пишу писма Србији, окривљују тамошње медије, па и Вучића, вијају Патријарха, Савезују Са Суваром... Чекају и ћуте, у ствари.

Јер ништа, већ одавно, нису рекли о капиталним политичким темама које им се саме намјештају.

► Тајно усвајање Механизма Координације

► Давутоглу у Бањалуци

► Комарица и други колосијек Блајбург – Бањалука

► Пуљић

► Пробосански Попис.

Све су то биле теме за капитализацију у интересу Републике Српске. И за Опозицију. За претећи Додика и СНСД и тако узети полуге у своје руке.

Јер, Бирачи и Незадвољни Народ морају да повјерују да Републици Српској мислиш добро. Друкчије ти неће дати Власт.

А шта ради Опозиција, Сазап, Есдеес, Босић Пробосић. Ослушкују шта кажу Странци Усранци. Шта каже Амбасада. И не раде ништа да не би изгледало да се слажу са СНСД и Додиком.

Јер су, а нарочито Босић, ушли у чврст аранжман Политичке Издаје. И морају се понашати крајње прецизно.

Нема ту ни Срба, ни Опозиције. Ни Служинчади неке.

Ко да чујем Томана, док се боримо са шинама и растовима дугама.