ИСТОРИЈСКИ АПСУРД.

САМО СРБЕ

ПОЗИВАЈУ НА

ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ.

А Срби будале. Па се одазивају а и сами упињу. И тако неколико Ратова.

Врхбосански Надбискуп, Кардинал Пуљић, устао је у одбрану Фрање Блајбуршког, Комарице, након његовог халуцинантног фашистичког успоређивања Бањалуке и Блајбурга. Чиме је не само опљувао Бањалуку већ облатио и Хрвате Бањалуке, који су отишли или протјерани, да су злочинци и колаборационисти, као и они што су стријељани на Блајбургу.

Ну.

Попови, кад се петљају у Политику, не добије се запетљај цријева, као кад то раде љекари. Добије се запетљај Историје.

Приглупи Политички Комарица правдао се тезом да је нападао политичаре Српске а не Бањалуку а Врхпуљић то још ласерује на Додика. Зрео је у Савез За Промјене.

Јебо га Додик у дупе.

Што је точно рекао Врхпуљић.

► Додик бјежи од истине о страдању Хрвата на подручју тог ентитета.

► Хрватски политичари никада нису на озбиљан начин отворили питање повратка Хрвата у Републику Српску.

► Недопустиве су Пријетње.

► Десетљећима им се пријечи повратак.

► Позива да Бањалука буде мјесто заједничког живљења.

► Бањалука, мјесто гдје ће се иправити ратне неправде нанесене Хрватима.

Прва ставка. Истина о страдању Хрвата бањалучког и цијелог подручја Српске је непромјењива истина и од ње нико не бјежи јер је очита. Које је нинансе, да ли је то страдање, изгон или одлазак, о томе се дају писати повијести, хисторије и историје.

Непобитно је да је судбина Хрвата на српским подручјима, ма гдје то било, запечаћена оног тренутка када су Ватикан и Њемачка признале Државу Хрватску која је тим чином почела истребљење Срба из Хрватске. Хрвати су тада међу Србима изгубили сваку шансу. Као и за повратак, након олујисања Срба из Хрватске.

Друга ставка. Због свега тог, немогуће је озбиљно отворити питање повратка Хрвата. Нека га отвори Пуљићева црква, ако је то у могућству.

Трећа ставка. Нисам евидентирао да неко некоме овдје пријети. Додик је веома благо, за моје стандарде, говорио о Комарица Испадица.

Четврта ставка. Нико не пријечи повратак Хрвата. Већ се Срби, овдје истјерују из легално замијењених кућа и имања са Хрватима. Пуљић, гледе тога, Претјерано Сере.

Пета и Шеста ставка. Има она пјесма Масима Савића ...ал за љубав касно је.

Бањалука и Република Српска је, без ријечи, има година, угостила Папу који је дошао да запишава територију католичанства. На само два километра од Дракулића гдје су Усташе, уз саслужење католичког Фра, за једно јутро побиле, без испаљеног метка, више од 2.300 Срба.

Сад видим да је јавно требало тражити да се Папа огради од тога или да не долази.

Представитељи Католичке Цркве у Бањалуци, као и врхбосански, као и они на Дрини, ако их има, као и они у региону Пребиловаца, јер Пребиловци нису једнина, на једном мјесту, немају никакав кредибилитет да говоре о односу Срба према Хрватима. У ратовим Браства и Јединства. Јер су они саучесници рушења тог заједничког живота и тог братства и јединства. На обични Пук, Живаљ, требали су раније мислити а не сада оптуживати Политичко Вођство Српске. Јер је то ријалитистичка, таблоидна чињеница преко које се могу мало додврити Сарају и Међународној Заједници. И ништа више.

Република Српска мора да им каже, мада то не може рећи званична политика, јавно, да нема разговора док се Католичка Врхбосанска Црква не огради од Градине, Дракулића, Пребиловаца и осталих фашистичких истребљења.

Кад већ потежу Заједнички Живот.