понедељак, 23. мај 2016.

НЕМА ВИШЕ
ИСТОК И ЗАПАД,
У ЕВРОПИ
БУДИ СЕ ДЕСНИЦА
И СИРОТИЊА

Али је, неоспорно, ријеч о Националној Држави а не о идеолошким матрицама из наших Основа Марксизма и постокотобарских револуционарних времена која су могла да послуже за велике анализе све до пред крај двадесетог вијека.
Кратак преглед.
► Француска. Упорност и успон деснице Лепенизма.
► Пољска. Оштро противљење Европској Унији. Иако је то политички подвојено јер је једнако тако и још агресивније, под Нато Пактом и против Русије.
► Мађарска. Орбан против свих, само за Мађарску.
► Аустрија Норберт Хофер, десничар, пред побједом на предсједничким изборима. А и ако не побиједи, чекајући гласачке дописнице, његова надмоћ у првом кругу и педесет процената у другом, за анализе су.
► Грчка. Сириза. Сиротиња и Љевица.
Јасно је да се у свим овим земљама, тако различитим и у тако различитим условима стагнације или пропасти, не ради о идеолошким скретањима. Јер се, одавно, не може говорити о иделошким раскрсницама и страдама. Пошто су се друштва раслојила до атомизације а на њој не почивају идеологије. Идеологије почивају на тешким друштвеним подјелама. Сада је на сцени најокорјелији Финансијерски Територијализам под којим не може да дише ни сиротиња, ни средњи сталеж, са чијег се згаришта још само понегдје дими и осјећа воњ гарежа, ни припадници нове паракласе, банкара и ајтиоваца.
У свим овим земљама на сцени је протест против тог немилосрдног Финансијерског Територијализма. А за Националну Државу. И упарено очување. И Нације и Државе. Јер, једно без другог тешко може да опстане.
Избјеглички навођени напад на Европу отворио је очи и посљедњој глобалистичкој и неолибералној будали. Пошто није на сцени интернацонални и трансцивилизацијски хуманизам већ уништавање простора Европе. Након процјене да су Државе Нације довољно ослабљење, чак и једна Њемачка, и да се може приступити уништавању А И Шире.
Побројане земље су жртве тог дугог процеса уништења. Можда Аустрија најмање. Али не треба заборавити да национална самосвјесност и оријентација у Аустрији није нимало наивна иако није транспарентна. Али, пробајте тамо рећи да су то Нијемци, наивним аргументом да говоре Њемачким.
Успон тих разнородних десних или лијевих покрета Политичке Свијести Нација, наступио је усљед краха старе окоштале Љевице, Европске Социјалдемократије, која се као Курветина подала З&ФТ-у, краха лажнодесног Хришћанства у Геополитици и краха Цивилизацијске Традиције Европе. То је ујединило католичке Пољаке и сиротињске Грке.
Из тога свако ко је мали, ко је под шапом или се шапа покушава инсталирати над њим, треба да извуче поруке и подуке.
Овај вијек ће бити вијек борбе за Државу Нацију.
За нас то практично значи исправност Политике Самосталности Српске и немоућност опстанка вишенационалних парадржавуљака, каква је БиХ.
Зато подржавам Хофера. Без обзира што Предсједник Аустрије нема политичку важност предсједника америке.