ПРЕБИЛОВЦИ.

РОДИЋЕ И КАМЕН

СА МАЈЧИНОМ СИСОМ.

Почетком августа, у Пребиловцима, тужном мјесту камених свједока српских смртова од фашистичке усташке и новодемократске усташке руке, скупиће се сјећања једног цијелог вијека и два рата. И нешто људста.

Да не дође нико ко није српског рода.

Толико је тешка смрт четири хиљаде душа пребиловачких.

Толико је неиздржљив мрак у костима пребиловачким, које су деценијама боравиле у својим смртним јамама.

Толико је тежак бетонски чернобилски покров комунистички, којим су прекривене кости и душе српске.

Толико је болна експлозија којом је минирано спомен обиљежје над скупљеним испребијаним костима српским а коју су уприличили подивљали јуришници усташких ратова у Херцеговини, у распаду Југославије којег су они, усташе, и муслимани схватили и као распад Српства. Као надтријумф својим злочинима из Четрдесетпрве. Као ватромет у славу покоља, погрома и потрова.

Срби, на том бијелом камену херцеговском, били би криви и кад би се као камен рађали. Кад би мајке несретне и часне, одмах рађале споменике својој дјеци. И тада би зло излегло усташе и покољаче. Да минирају, здробе и раздробе мале споменике, још од сисе неодбијене.

Сада се, за тај почетак августа, спрема освештање православног храма у Пребиловцима.

У Пребиловцима има људи. И има дјеце.

Пуцајте. Ми и даље држимо час рађања.

Пуцајте. Ми и даље имамо своје колијевке.

Пуцајте. Чује се јека по брдима бијелим небеским.

Пуцајте. Звона се чују живота.

Неуништива смрт не може да спријечи неуништиви живот.

О Пребиловцима и десетак великих јама српских костура, зна се све.

Не знају само жртве. И Резолуцијаши.

У Пребиловце нико неће доћи, до несретника јадних.

И да их се зове. Клинтони, и остала пашчад, пасимматер, никад неће доћи у Пребиловце, у Дракулић, над Јадовно. Јер то није пиар. То није за медије. То није нешто што се може искористити против Срба. То је само за сузе на путевма повратка у времена незнаних и некривих предака.

И то је зато што се пашчад неће смирити док сваком Србину у родни лист не упише средње име Фашист. Рајко Фашист Васић.

Као што ће Срби, сада, кад засија август а затми туга и зло јама, у Пребиловце ићи сами, тако сами треба и да иду у нове дане, у нове колијевке, у нова звона и дане.

Да им се, доброта, српска, славенска православна, не би враћала јамама, костима и именима фашиста.