недеља, 5. јул 2015.


НЕРАЗУМНО ЈЕ
ДА ЉУДИ
НЕ ВОЛЕ
ЉЕВИЦУ

Мада је Десанка Шакић, кроз цивилизацију, много више учинила за њихово задовољство.
Још у праскозорје распада Југославије, па у праскозорје Првих Вишестраначких Демократских Избора, па у праскозорје крволочних Ратова Братства Јединства, па у постратном рају, злату и цвијећу, поготову, процвјетала је и цвјета ријалити мода пљувања Љевице, Комуниста, Комуњара. И згражавања над свм тим и над још цијелом лепезом одредница.
Барем на овом, босанскоерцеговачком, простору, политичком простору Букве и Бујади, однос према Љевици је више ствар чаршије, игре мечке или ћоркановштине него што је то ствар политике, идеологије, свијести и цивилизације.
Тако да они, Овдје али и у усташкој Хрватској и четничкој Србији, који устају увријеђено, понижено или само помодно, против Љевице као оријентира свих зала, не знају баш шта раде.
Мада нису ни дужни да знају. Сваки став Против је легитиман. Политчки став није грађевнска дозвола па да мораш имати све доказе о потребним условима.
Данас је Референдум у Гркој.
Њега је покренула Сириза. Која је, водите рачуна, у свјетској и европској неолибералици представљена као ортодоксна љевица. Само што нису учили Манифест на гробу Јосифа Висарионовича. А грци као љенчуге које само узимају кредите, не ради ништа и дијеле плате. Имају чак и државну телевизију.
Не могу да вјерујем да се, поводом тог Референдума и Сиризе, излило толико мржње према Грчкој, Грчком Народу и према широким сиротињским слојевима од којих се, углавном, као и сви, састоји и Грчки Народ.
То значи да се неолиберална болест коју нам као благодет, продаје Запад, добро проширила.
Није то више само она појава када на улици видите, у групицама, унезвијерене типове који некуда журе, носећи лаптоп о рамену и пластикушу воде. Имају неки воркшоп. Или када, беспосличарећи на основу општег гађења према било каквом послу, серу о либерализму, тржишту, капитализму и о томе како су то ријешили у овој или у оној земљи. А код нас...
Гледам у Србији оне Тадићеве Свиленгаће. Које бедно и јевтино пропагирају одбојност и мржњу према Сиризи. Туђмановци У Хрватској, пак, настоје да буду учевнији па говоре о опаности за Хрватску. Желећи да Хадезеу и Карамарку омогуће пролаз на изборима.
Ови, овдје у БиХ, живе у илузијама у троуглу Папа Сребреница Меркел. Кога занима Сириза.
А сви заједно не знају шта је данас Љевица и откуда Сириза и други покрети по Европи.
Данас нема Љевице и Деснице. Нема Конзервативаца и Радикала. Нема Центрумаша. Ни Лијевог или Десног Центра.
Данас у свијету, па и код нас, постоји танак слој Финансијерских Територијалисти и дебео, тежак, устајалаи, полутрули слој широких сиромашних слојева становништва.
Код нас је овај горњи слој углавном скоројевићко постратни наплавински криминализовани смрдљиви жабокреч. Они ништа не знају о финансијама и територијама.
Сириза је побуна Широких Сиромашних Слојева. То је и Самосталнст Каталоније. То је и љевичарски покрет у Шпанији. У Италији.
Класична политичка артикулација љевице продала се З&ФТ-у, Збигњеву и Финансијерским Територијалистима, и доживјела понижење на биралиштима. Класични артефакт за то је Луди Блер и Сулуди Борис Тадић. У тај простор егзистенцијализма, опстанка становништва, улазе сада покрети.
Јер је  Помор и пресија над Широким Сиромашним Слојевима, достигао доњу границу преживљања.
Свако ко жели у ЕУ и НАТО Пакт, нека оде на студијско путовање у Грчку. Да живи у просјечној породици у унутрашњости, барем пола године.
Па, кад се врати, нека прича шта хоће.
Зато сам за Сиризу.

Не због Љевице, већ због Широких Сиромашних Слојева. Који не морају уествовати у Политици али морају учествовати у својој Судбини.