ТИХА
УНИТАРИЗАЦИЈА
ПЛАВИ
РЕПУБЛИКУ
СРПСКУ
Психолошки карактер
Сарајева, данас, јесте латентна жеља да буде мало средиште балканске отоманске
империје. Мали Стамбол.
Ако ништа
не знате о Сарајеву, у његовом политичком и демографском смислу, довољно је да
знате да је то колијевка Унитаризације, какву није имао ни КПЈ, СКЈ, ни Тито,
ни цијела историја бивше СФРЈ.
Сарајево је
Микрочистионица Нација. Само ју је Загреб надмашио.
Најновији политички
догађаји над Босном и Херцеговином, а и по Србији, иду наруку тој
Унитаризацији.
Сарајевска
Унитаризација је посебна категорија. То није класична форма Унитарне Државе. То
је Церићева Верзија Унитаризације у којој се тражи држава за Босанце под којима
се подразумијевају припадници Исламске Вјере.
По принципу
Словенци, Хрвати и сви други су од СФРЈ отели етнички чисту територију.
Заслужили смо и ми. Концептивни темељи те Церићеве Унитарне Босне су у
Исламској Декларацији.
Стварање Народњачког
Конгломераторијума на нивоу БиХ, Босићева и Иванићева Пробосанштина, Наивно
Српско Пробосанство, веома су неопходан зупчаник у том механизму.
У цијелом
пројекту, који је прецизно вођен, једино се догодила грешка да Есенесде добије
толико гласова у Народној Скупштини Републике Српске. Да је добио мање мандата,
Коалициони Мозаик, и Мозак, данас би изгледао посве друкчије.
Света Организација
Есенесдеа.
Пробосанство
Есдееса, Босића и Иванића, већ дјелује. Необјашњиво се убрзавају процеси са
реформским агендама, изјавама, роковима.
Настоји се
по сваку цијену заобићи ентитете, са нагласком на Републику Српску.
Оно што је
Сарајево учинило Федерацији, потискујући Хрвате, сада жели да учини цијелој
БиХ.
У ту сврху,
пролаза цијелог вала Тихе Унитаризације, дигнуте су све бране. А вјештачки се
ствара политичка криза у Републици Српској, па и у Федерацији, како би се реализовали
планови из агенди и изјава.
Влада
Републике Српске мора отворити сто очију и подићи сто ушију.
Јер је
општи напад на надлежности Републике Српске већ кренуо.
Декларација
Есдеа је дошла са малим закашњењем јер се токови из ње већ одвијају.
Многи појединачни
пројекти из области пољопривреде и образовања, нпр, већ су на столовима и у
расправама. Тамо се надгласавају српски представници који се и иначе формално
зову. А ради се све на неколико колосијека, рачунајући на непостојање
координације и консултације. Рачунајући и на многе ниже нивое дужносника који и
не знају шта раде, који су ту дошли шупљим страначким, непотистчким или неконтролисаним
именовањима и постављењима.
Таквима се
бацају мамци типа Странци Дају Паре. Само.ба да прихватимо. Наивни Срби, који
прије тога никад нису били у Сарајеву, не знају за егзистенцијално искуство Са
Бара се неко и враћа али Пара из Сараја никада.
Та нижеразредна
булумента, од помоћника министара па наниже, мора да буде добро контролисана. А
и субјекти изван Владе.
Под Реформском
Агендом, крије се читав арсенал Смртних Самопресуда Републици Српској.
