ОСНИВАЊЕ СТРАНАКА

ИМА И ПСИХОЛОШКИ

ДИЈАГНОСТИЧКИ

АСПЕКТ

Иво Јосиповић је основао своју странку. Напријед Хрватска.

Из тог назива закључујем двије ствари. Једну озбиљну и једну неозбиљну. Или иза Јосиповића стоји нека аматерска надвладина организација, па прежвакава већ виђен концепт Напријед, и натура му га. Или се Јосиповић толико сметнуо да не види да му је име странке смијешно.

Хрватска више нема куд. Ни напријед, ни назад. Чиме, како, куда, Напријед.

Има земаља које се зајебу и закују. И за њих нема више Напријед. Србија је, нпр, близу таквог безизлаза.

Напријед може Република Српска. Има испред себе Самосталност. Док Босна и Херцеговина не може Напријед. Она може само да буде добра са Србима и Хрватима и да шути у мјесту.

Неразумљиво је то што Јоспиповић оснива Странку. Као што је било неразумљиво и за Бориса Тадића.

Иво Јосиповић је, као и Есдепе Хрватске, тада побиједио стицајем околности. И утицајем иностраног фактора. Он није био популаран ни у Странци а током мандата се даље обезличио и усвиленио. Толико да је било тужно гледати како Колинда побјеђује.

Јосиповић, Тадић, и слични, нису као дјеца имали никакаву пажњу па им је сада, социјална, медијска, окружењска, потребна. Јер дјечије болести расту подстарост.

Дабоме, да је нечија тежња да у тим позним политичким годинама, и са таквим инвентаром бродолома, оснива политичке странке, комплексаријум разлога.

Али је међу њима и много личних, карактерних, психолошких. Па и дијагностичких.

Ум и разум налажу рационалније рјешење. Покушати да се унаприједи оно што је већ створено, у чему је учествовало на хиљаде, и десетине хиљада активиста и идејника. Или обичнх чланова и присталица.

А ако не иде, повуци се из тог заната. Људи ионако мијењају занимања. И мимо дипломе. А и нема дипломе за Предсједника Политичке Странке.

У супротном. Такви болесници, као Јосиповић, Тадић, овдје Чавић, и слично, и нови мали и млади странкојебци, само сметају. Кваре политичку сцену.

Сметају и опозицији и позицији.

Опозиција се заварава, ако јој приђу, као и позиција. А ако јој, позицији, не приђу, има трауме ко да су је гује клале.

Политичка сцена мора да буде коликотолико чиста. Да би бирачима била јасна, демократска и ефективна.