КАКО ЈЕ БОСНА

ПРОБЕХАРАЛА

СА МЛАДЕНОМ

ИВАНИЋЕМ

Пошто Члан П БиХ, Младен Дел Бој Иванић, воли да држи руку у џепу, могао би мало ту навику да примијени и на језик.

Понекад се стиче утисак де су остала два Члана глувонијеми. Иако је тачно да се они још баве доформиравањем власти по кантонима и жупанијама и да је Дел Бој Иванић предсједавајући, нетачан је оптимизам и бехар који Иванић шири Босном.

У данашњем Авазу, Иванић је опричао бајке о томе како је ово, након седам година тмине и помора, нова шанса за БиХ. Како све бехара и све цвјета након Изјаве коју су потписали лидери па је онда Могериница пустила ССП, а ССП је Спаси Само Послушне, како ми треба само да усвојимо механизмичић координацијице и све ће потећи по меду.

Истина, каже Дел Бој Иванић, ми истакнути функционери не учствујемо у томе.

Они ће гледати са стране и појављивати се, повремено, у Белом Оделу.

Иванић на овај начин неразумљиво Свети Водицу по Босни и Херцеговини.

Оваквим наступом постиже само двије ствари.

Једна је представа о томе како је прије њега био потоп а откако је он дошао Нојеева лађа је приспјела на обалу, животиње почеле да излазе и да се јебу по оближњим шумарцима, окот се већ осовио, природа пропупала и сви ћемо сретни и задовољни, држећи се за руке, и џепове, бити пошкропљени Статусом Кандидата.

Друга је да се, Иванић, показује изгледним за неку еуропску функцију. Да постоји још то, душу би дао за Разводника Прве Класе за проширење.

Он би тако умјетнички превеславао те потенцијалне  земље кандидаткиње да би оне на пола његовог мандата, заборавиле и на ком су континенту.

Технологија Младена Иванића типична је еунијска. Умотавај, пакуј, просеравај се, глади, магли, не нагли, паметуј, никад ништа не уради.

Али најјача му је тврдња да Бакир Изетбеговић никада не би потегао Дан Републике Српске и Уставни суд да је он, Иванић, с њим био у прошлом мандату, када се то десило.

Волио бих да питам Бакира шта мисли о томе.

Младен Иванић, као Члан П БиХ, дакле, савршен је. За Странце Усранце и Сарајево.

Он ће овдје да меди јавност, умртвљује противника и баца обојене димне бомбе како би вријеме пролазило. Што је стварна намјера Брисела и ЕУ. Јер Вријеме доноси хаос, закон о раду, има Емемефа, нема Емемефа и сличновито. А хаос у БиХ, као и у свакој земљи, омогућује максималну управљивост, минималан суверенитет и никакву излазну варијанту.

Од БиХ су сви дигли руке. Чак и Турска. Зар то никоме није сумњиво.

Јер се шавови парају на другим, важнијим, хаљецима. Кроје се нови шнитови а Насеобина ће се лако уклопити у све то, кад дође вријеме.

Дотад будале треба забавити, мало, Изјавама и Иванићима. Да случајно не ураде нешто сами и у свом интересу.