понедељак, 20. април 2015.

3695.
МЕДИЈИ СУ
САМО ПРАЗНА
ЗАВЈЕСА

Постоји тек неколико генијалних умјетника у историји.
Да Винчи са Мона Лизом. Пикасо са Герником. Они Бахови са виолинским композицијама. И Дуња Мијатовић са Слободом Медија.
Живјети добро као Дуња, безопасно, безбрижно и наднаравно важно, не може се знати, не може се научити, не може се стећи на воркасталима. То само може да буде Божије Давање.
Дуња је ускликнула Даље руке од медија.
Чиме је, у ствари, озваничила почетак завршне офанзиве за дефитивни покоп Медија. Јер је она, незванично, почела раније.
Дуња Мијатовић је представница ОЕБС за Слободу Медија. За Берлин, Цирих, Виљнус. И за Западни Балкан. Који је углавном смјештен у видокругу Србија. Кад дођеш у Загреб па погледаш на исток.
Претходно је Дуња испекла занат у БиХ. Земљи већ познатој као медијском рају.
У Америци, кад уче младе новинаре, онда иим обавезно кажу да треба да раде у складу са Најбољом Босанском Праксом.
Дуња Мијатовић је дала обиман интервју за вијести.ба. О Медијима, о Нападима, о Транспарентном Власништву, о независној комисији која надгледа истраге Убиства Новинара, о Дигитализацији, о РАКу у БиХ, о прислушкивању новинара у Виљнусу и Македонији, о истим стварима као и прије петнаест година, о Мојој Канцеларији.
Мени не треба таква Оебсова свеобухватност.
Од Медија у региону имамо, углавном, Парове.
Треба рећи да је стање Медија у БиХ и у Србији, како је кренуло, дирекна посљедица ангажмана Оебса. Оебс је овдје, послије рата, преузео многе бриге, од избора до медија. И Папци су, чак, посљедица Оебсових пројеката.
То је тај драгуљ Америчких Територијалиста. Дерегулисана Слобода.
Прича је класична, Ћопићевска.
Прије рата нисмо имали ништа од Слободе Медија а онда су дошли Националисти и уништили нам све.
Па је Оебс храбро повео абориџине у борбу за ослобођење медија.
Стварност је, пак, оваква.
Пошто је укинута октроисана, диригована, ортодоксна, идеолошка, комунистичка, истина, укинута је Истина уопште. Што значи и Објективност.
Мој друг са твитера, Жаре, каже да данашњи Јутарњи нема ни слова о Градини и 70 година а у Београду праве лежећи перформанс за Сребреницу. Ниђе Везе.
Данашње Ослобођење, сарајевско, на насловној има велики фотос из Градине али на њему се шепури Иванић. Он је предсједавајући колективног органа. Јер је БиХ Државетина.
Аваз, који има 823 пута већи тираж од Ослобођења, има Градину на 765. страници. Али са насловом Вучић: Не треба нам промјена граница.
Шта би са Истином. И Објективношћу.
И шта би на то рекла Дуња Моја Канцеларија.
Ја бих рекао Јебо Вас Оебс Све Заједно.