МОЛИ И РАДИ
ИЛИ
КРАДИ И ГРАДИ
Једна Земљорадничка задруга из Лијевче Поља затражила је помоћ у
заштити сирије марке Трапист.
Прави Сир Трапист спада у ред врхунских европских сирева али је већ
деценијама напуштен и препуштен разним тржишним лешинарима па та марка сад
никне овдје, сад ондје. Чак и тамо гдје млијека имају само мечке и дивље
кобиле.
Прије рата је велики Агроиндустријски и прометни комбинати Босанска
Крајина, АИПК, у договору са Самостаном Траписти, почео производити тај Сир са
добрим амбалажним дизајном и промоцијом. А онда је дошао ђаво по своје.
Послије рата Задруга Ливач покушава да обнови Сир Трапист.
Он, као и сваки добар сир, тражи одговарајуће услове, много ручног
рада и дуготрајне бриге, да би врхунски стигао на столове.
Некада су Траписти, вјерски ред из Фрнцуске који су у бањалучки
крај стигли из самостана La Trappe, па је по њима и тај дио уз Бањалуку, добио име Траписти,
организовали фарму говеда у Лијевче пољу и тако створили основ за произодњу
квалитетног млијека за Сир Трапист.
Сир Трапист, дакле, своје генетско и рецептуално поријекло, вуче из
Француске, земље сирева. То је веома важно за његову робну марку.
Вијести.ба доносе кратак списак оног што је ред Траписта урадио по
доласку у Бањалуку.
Dolaskom u Banjuluku, redovnici su
izgradili čitav niz objekata: manji samostan (1869.), ciglanu i žitni magacin
(1870.), mlin na Vrbasu, mljekaru i sušnicu za šljive (1872.), pilanu (1873.),
skelu (1874.), crkvu (1875.), pivaru (1873. i 1879.), ledaru (1876.), ciglanu,
pogon za proizvodnju ljepila i tutkala i rasadnik (1877.), suknaru (1878. i
1897.), sirotište, bolnicu i krilo samostana (1878.), štampariju (1879.),
siraru (1882.), kožaru (1892.), veliko vodno kolo (1893.), novu pivaru (1896.)
i malu elektranu (1899.) i uveli električnu rasvjetu (1899.).
Њихова идеологија је била Моли и
Ради. Односно Шути и Ради. Кажу да је само један у самостану имао право да
прича. Остали по цијеле дане ћуте. Раде и моле се.
Углавном, донијели су вуше овом
крају, и људима, него сви окупатори у десет протеклих вијекова.
Сир Трапист би требало помоћи
свим могућим средствима. Ради се о врхунској технологији на којој се може
зарађивати. Јер, на тетрапаковању млијека нема велике зараде. На неким ниовима
никакве. Треба дневно продати милион литара па размишљати о заради.
Сир Трапист би могао да окупи и
устабили произвођаче млијека а сам би могао бити златни извозни артикл
Републике Српске.
То је у складу са мојом
економском политиком Десет Прста. Радити и искористити своје многобројне мале
могућности. Не уздати се у ЕУ, НАТО, ССП, Сејдић Финци, Реформе и друге
свјетлице за балканске будалице.
Иако је јасно да је политика
Кради и Гради однијела превагу.
Наш највећи интелектуални и
економски домет је Пословни Простор.
Док се сви не посахрањујемо у
Пословним Просторима, нећемо се сјетити да треба нешто и да радимо.
