ГРЧКА ЈЕ

ЕКСПЕРИМЕНТ

И ПОЛИГОН

ТОТАЛНОГ УНИШТЕЊА

ДРЖАВЕ НАЦИЈЕ

Дабоме да су многе варијанте у оптицају.

Да је Грчку и периферне земље ЕУ и Еурозоне, напала Америчка Територијализацијска Фимафија. Да на примјеру Грчке, Њемачка жели да покаже да је Нови Господар Европе. Да Америци не одговара Еуро као једна валута Европе. Да Америци одговара Еуро као једна валута Европе у борби против Русије и Кине.

Дјеловање Територијалистичког Финансијерског Запада, пак, синхронизовано је и не треба бацати све карте на једну чињеницу, једну посљедицу или један став.

Америка и Њемачка, од капитулације у прошлом вијеку, дјелују синхронизовано. Њемачка је увијек била инструмент Америке у владању Европом. Није то била Велика Британија.

Њемачка је увијек била најистуренији Амерички Ров у фронту против Русије, СССР. И сад је.

Стога је Случај Грчка занимљив за дубљу анализу одгонетања трендова и намјера за цијели овај вијек.

Јасно је да је овдје концентрисана сва памет неолибералног запада, од оних силних економских нобеловаца, као на траци, до механизма задуживања.

Након којих се појављује Брисел и ММФ са готовим рецептима.

Као да су знали шта ће се догодити. Тако изгледа.

Дабоме да су знали.

Рецепт тог знања једноставан је:

·        Константно задужење и одвраћање од идеје да се дуг врати

·        Продаја државне и националне имовине, од медија до лука

·        Политика штедње која ће погодити најшире масе и највише запослених

·        Латентно незадовољство становништва којим ће се нестабилна власт бавити како би јој се сервирали готови пакети финансијарне помоћи и вјечна гвожђа

·        Успостављање механизама за једноставно инсталирање власти у корист Интернационалног Финансијераја.

Циљ овакве политике није финансијка добит запада. Барем не на једном мјесту, у Грчкој, на примјер. Неколико циљева је битније:

·        Онемогућити било какву самосталност Државе Нације

·        Становништво потчинити до понижења и губитка сваког пулса суверенитета и ангажмана

·        Тотална дедемократизација

·        Преузимање трајног националног богатства, од фреквенција до војних база.

У Грчкој је тај пројект најзаокруженији.

Говорим о Европи. Има десетине и десетине земаља по свијету које немају ни С од суверенитета.

Ну, Пројект се проводи, убрзано и успјешно, и у Србији. Као и у БиХ, мало дручкијим технологијама и у друкчијим предусловима (Дејтон). Пројект је почео и у Украјини.

Појава Сиризе, која је потпуно законита посљедица Пројекта, а није нека љевичарска сабласт или инсталирана демократска алкаида, омета Пројект. У Украјини су то Руси, држављани Украјине. У БиХ су то Срби, држављани Наметнуте Државе.

Мало је недостајало да Пројект Грчка потпуно успије.

То би онда била расада за друге.

Мада ништа још није завршено.

За нас је срећа што можемо да изблиза гледамо како се догађаји одвијају. У двије лабораторије у којима су отишли испред нас. У Грчкој и у Србији. Ниједан од путева није за нас. Нити за било коју малу или велику Дражаву или Нацију.

Грчка има два велика проблема.

Да изборну демократску енергију каналише у практичне и реалне оквире, убјеђујући је да мора да саучествује у мукама и да је изабрани политички мозаик неће изневјерити. И да се одупре најезди Пакета Финансијске Помоћи. У којима је закамуфлиран цијели арсенал уништења.

Србија, засад, има само један проблем.

Да довољно слуди грађане и јавност, да не би дошло до Сиризе. Србизе.

Ми имамо проблемчић. Да сви схвате да је НДД Сфера важнија од сарај измећарства и да не спада у релације позиција – опозиција.