ЗАШТО

СИРИЗУ

АУТОМАТСКИ

И ПОГРДНО

ПОВЕЗИВАТИ

СА ЉЕВИЦОМ

Живимо у вијеку без идеологија.

Марксова пројекција је остварена.

Бескласно друштво је на сцени.

С тим што се цијела друштва претварају у аморфну социјалну твар хомогенизованог сиромаштва а од класа само остаје до 1% екстракта коме припадају сва богатства, сва моћ и све полуге.

Поред синтагми Радничка Класа, Средњи Слој, Широке Народне Масе, Радници, Сељаци и Поштена Интелигенција, Плави Мантили, Чиновници... више не стоји ни ознака Бивши.

Ишчезли су и из стварности и из језичке употребе.

Политичка артикулација, интернационална жандармерија и политичка социологија понашају се као да Широки Суромашни Слојеви не постоје.

Та чињеница се покушава прикрити сјенилима као што су Грађани, Цивилно Друшто, Невладин Сектор па чак и Геј Популацијом.

Дабоме да се не ради о наглом сљепилу и сумраку социологије и политикологије.

Са оба ова тренда, трендом екстрахованог богаћења и умасовљења сиромаштва, као и трендом језичко-политичке мистификације, настоји се прикрити уништење демократије у њеном макар и демонстративном и празно појавном облику а на њено мјесто инсталирати свеопшта Тоталитаризација.

Пола стољећа западне борбе против Комунизма, Социјализма, Стаљинизма, Црвене Петокраке и Љевице, оставило је огроман гадљиви траг у колективној свијести у цијелом координатном систему. Томе је допринио и девијантни социјалистички ген али би трендови текли тако и да га није било, да је све био Самоуправни Социјализам, који је у односу на ортодоксију Српа и Чекића, био социјализам са људским ликом.

Социјализам је остао на великој сцени још само у Кини. Али он више није мета Запада јер је превасходни циљ срушити Кину.

То ће бити тежи процес него у случају есесесеровског комунизма. Гдје је најприје срушена држава. Овдје је држава толико ојачала да она чува Социјализам. Док је у СССР социјализам чувао Савез Совјетских Социјалистичких Република, дакле Државу.

Крајњи демократски и идеолошки термин, термин који сугерише да постоје Широки Сиромашни Слојеви, јесте Популизам. Али и о њему транзициони јавственици, под огромним утицајем Запада и његове планетарно распрострте Весткаиде, говоре као о нечему што је фекално. Популизам.фуј.

У Грчкој су бирачи, недавно, одустали од двије традиционалне породично-партијске династије и дали гласове Партији Сириза која је у западњачкој медијској радијацији, јер друга и не постоји, означена као Радикална Љевица. И као нешто што је пало с неба, неки социјални цунами и антиевропски црвени политички шеријат.

А Сириза је, у ствари, процес који траје петнаест година а сама Партија је формирана прије десет. У почетку су, према Википедији, ту били:

·        Синаспизмос (СИН);

·        Обновљена комунистичка еколошка љевица (АКОА);

·        Интернационална радничка љевица (ДЕА);

·        Покрет за заједничку акцију љевице (КЕДА) (фракција Комунистичке партије Грчке);

·        Активни грађани;

·        Остале независне љевичарске групе и активисти;

Јасно је да овдје нема заметака Радикалне Љевице.

И јасно је да је Радикална Љевица, по западном вокабулару, свако ко аутоматски не скида гаће и не изврће џеп.

Свако ко се супротставља Тоталитаризму, Територијализму и Финансијеризму Запада. ТТFW.

Није било стварније медијске демонстрације Европског Политичког Стаљинизма од оног којег је у посљедњих пет година демонстрирао троугао ББВ, Брисел, Берлин Вашингтон, према Грчкој.

Грађани, Грци, Бирачи, осјетили су да више немају излаза и да им је једина шанса да посљедњу шансу дају некоме ко није упрљао руке ниучему. То није било Лијево Скретање грчких бирача, грађана и јавности. Већ посљедњи вапај за спас.

Означавање цијелог процеса Радикалном Љевицом, објава је рата Грчкој Демократији. То је аларм другима да се не играју ни површне бирачке воље. Осим оне пројектоване, предвиђене и инцениране. По западним тоталитарним пројектима.

Широки Сиромашни Слојеви, осиромашено и десуверенизовано становништво, једна нација, не може се ни на који начин повезати са Љевицом.

У случају Грчке и Сиризе, ради се о опстанку.

Љевица уопште, а Радикална Љевица не постоји у овом страшилачком а ни у масовном оптикуму, посве је нешто друго. И у теорији и у пракси.

Услова за Љевицу у данашњим друштвима нема.

Јевтино падамо под западне усране сатене.

Капитализам као безочну пљачку НДД замијенили су Неолиберализмом, готово поетским изразом. А онима који се дрзну да само провире испод плашта ТТFW, плашта Нато интереса, Америчких Националних Интереса и Емемефизма, намијењене су етикете Радикална Љевица, Радикални Ислам, Тероризам.

Мени је Грчка навјештење новог друштвеног, националног окупљања. Нове цивилизацијске колективизације. Знак клице Социјалног Савеза као нове политичке артикулације Широких Сиромашних Слојева.