МЕТАК УГЛАВУ,

НЕ ЗАЈЕБАВАЈТЕ

ЉУДЕ

Сиромаштво, дуго и непримјетно деформише људе.

Рат их деформише брзо и видљиво.

Под деформисањем подразумијева се да је нагоре.

Из сиромаштва и опште сиротиње излазимо ногама напријед. Али остајемо људи. Иако су нам душе и лица изрезбарена.

Из рата излазимо унакажени, унезвијерени, тешко настављамо као људи. Наше мале, закукуљене животиње, у нама, нарасту и преузму све у своје руке. Преузму наше душе, наше очи, наше ријечи, нашу нову окрутну шалу, нашу безобзирност и крволочност.

Сви ми постајемо Монструми.

А то се преноси и на млађе, послијератне, па се, онда, деценијама циједи кроз цједиљке, док се потпуно не отклони. Ако не буде новог рата.

Рат је једна добро организована и масовна расподјела несреће у људске душе и главе. То је Кухиња Црног Крста. Свако добије своју Црну Здјелицу и Црну Кашику. Само се изоставе они који су дали рецепте за главно јело. За Рат.

Они једу устомак и у џеп.

А Поратници и Изратници, једу несрећу, у своју главу и у своју душу.

Треба добро да се загледа у Људе. Па да се види колико су несреће појели на тој Кухињи Црног Крста. Након година и година, види се како тешко ходају. По томе познајеш Изобличене Унесрећенике Рата. Ходају као да им је сва тежина смјештена у душу. А сва празнина отишла у главу.

Унесрећеници Рата нису само они који су били у рововима, који су пуцали, који су убијали и које су убијали. Њих је, можда, најмање. Њима је најлакше. Они знају шта носе у себи и на себи. Други, они који су били између ратишта и ровова, ходају по земљи натореној тугом и несрећом, лијепе се за њу, кораци им све краћи и све нестабилнији. А не знају због чега. Ходају као у тешким ланцима и гвожђима. Све им се више чини да ни до гроба неће стићи.

Унесрећеницима Ратова тешко се може помоћи. Нема тих пара и добара. За душу нема ростфраја и фасадне цигле.

Али. Може им се не одмагати. Не пристајати на муку. Не солити рану. Боље је пустити и да месо отпада са ње, него је чистити чешагијама.

Плати му пиво, шути све и не питај ништа. Каже један мој другар из Дебељака.

У Лукама, у кавани Трио, Грачаница, није могло да прође са пивом, шутњом и без питања.

Преко Љубише исто прешао рат. Из рата, кажу изашао као Мухамед. Иначе је дијете из мјешовитог брака. Што је горе него да га је сам Ђаво направио и истовремено родио.

Љубиша се оженио. Али тако да се то зове удајом. Не зна се да ли је прије престао бити Љубиша или послије.

Радио је у породичном послу своје жене. Кроз силну тугу и несрећу, у души и у глави, понекад му проникне мало људско задовољство. Па оде у лов. Имао је пушку и печат за њу. Тако се бранио од Рата и оних гвожђда и ланаца.

Зијад и Самир, исте вечери се задесили у Кавани Трио. Они су друга врста Унесрећеника Рата. Њима се чинило да не ходају кроз ланце и гвожђа. Чинило им се да језде кроз мед и млијеко. Дрога, прекршаји и то. Пишу новине.

Љубиша Мухамед дошао из лова и навратио да плати себи пиво. А Зијад и Самир нису знали савјет који сам ја добио у Дебељацима. Па почели да зајебавају Мухамеда. Узочас, у кавану је ушла и Мухамедова жена. Ајде кући матер ти јебем. Није тако рекла али је тако изгледало. Боље да га је одмах заклала пред цијелом биртијом. Понеко би и заплакао. Овако, осоколила је Зли Дуо из Каване Трио. Душу су му вадили, силници.

Љубиши Мухамеду се све скупило у један прегршт црнила, није било ни за завежљај. А и да је било, куд би. Скупило се тако да је имао снаге још за само један пролазак кроз врата.

Отишао је кући, скинуо ловачку пушку са ламперије у предсобљу, вратио се у Трио и пуцао им у главуше.

Ето шта је рат.

Главу дајем, да је Нуркић, био он Љубиша, био Мухамед, у рату, код рова, требао да убије двојицу заробљеника, да не би имао храбрости, можда не би могао ни да стоји на ногама, можда би позеленио и пао у несвијест. Можда би само повраћао и упишао се. Није лако убити чојека. У тугу се много лакше пуца.

А од Зикине и Самирове главе направио је Стаљинград.

И, онда, мирно отишао у Полицију.

Не знам да ли је жена, ту ноћ јаукала. Дјеца јесу сигурно.

Службена верзија је таква да је Полиција дошла на лице мјеста и установила да је Мухамед убио двојицу, као што је и рекао у станици.

Ратна верзија је оваква. Жена Мухамедова и два госта из Каване Трио, убили су и Љубишу и Мухамеда.