НАЈЕЗДА
АМОРФНОГ
УНИТАРИЗМА
Реублика Српска
неспремна је почела овај мандатни период.
Унутрашња политичка
тектонија није довела до опасне политичке и народне поларизације и подјела,
како то приповиједају поједини маргиналци који су незаслужено избили у први
план, Иванић, Босић, већ је довела до једне много опасније дијагнозе. До гранулације.
Политички
блок којег предводи Есенесде ослабљен је. Падом скупштинског рејтинга
Есенесдеа, Захтјевима коалиционих партнера и Сталном тијесном скупштинском већином,
гдје је сваки народни посланик Четрдесетдруги.
САЗАП, Самостална
Занатска Радња За Промјене, вјештачки је политички балон иза којег стоје
гласови у броју али не стје гласови у политичкој снази. Што значи да не стоји
ни обавеза према бирачима.
Њихова стварна
политичка моћ је као и политичка моћ оног Млатиновића у Градишци. Који је за
начелника дошао на исти начин како су и Иванић и Босић отишли у Сарајево. На плашту
пироког отпора Режиму а не на директној подршци.
Стога ће
Сазаповци у Сарајеву да буду кооперативнији више него што је сулудо. У мјери
свог комплекса мање вриједности. По основу тога што су Срби у Сарајеву и по
основу тога што десет година нису у власти. А овдје десет година није у власти
само онај ко је у затвору.
У Сарајеву,
пак, замке су, и гвожђа, већ постављене.
Да се Власи
не досјете, лансирана је теза Нема уставних промјена. То би било безопасно да
је стално не понавља Иванић. Стари добровољни давалац.
Изјава, око
које се толико борило, иако изгледа као празан папир, скрпљен збрдаздола, веома
је опасна порука. Толико да и сарајмедији у врх вијести стављају ону да је и
Додик потписао. Што је толико важно да је потпише Додик Четник Режим, ако не
Изјава.
Политичке
Странке у БиХ обавезују се Бриселу и Предсједништву БиХ.
По томе је
опасна Изјава.
Она је
опасна и по томе што је пихтијаста, пластелинска, неодређена, неконцептна. Јер се,
онда, иза ње може појавити све и свја.
Не помиње
се, около, као грешка, случајно, јединствено образовање, државна матура, један
глас према Бриселу. И слично.
У Републици
Српској власт је формирана брзо и успјешно. Али она не одаје Стабилност.
Опозиција и
медији баве се ситницама, трачевима и подметањима. Баве се и својом
непрофесионалношћу, неукошћу и подаништвом.
Министарски
ниво у Влади пада. То је тренд који је почео именовањем Џомбића за мандатара.
Министри који
падају с неба, и не зна се да ли су крштени или уврштени, нити се зна којој
вјери, нацији и странци, односно странцима, припадају, објектвно не могу одговорити
потребама тихе инсталације Самосталности Српске.
Нису учни,
нису оћни и нису моћни.
А када се
погледа дубље, у Владину Адмнистрацију, мрак не пада само на очи већ и на
подсвијест.
Политичке странке,
нарочито Владајућа, нису ресорно организоване. Као што је то Комунистичка
Партија Кине. Па да имају тијела, људе, ставове, мјере, којима ће се кретати
владина администрација и сами министри.
Од Кадровске
Политике до одлука у Сл Гл, све гола импровизација.
Дабоме. Не мислим
да овдје треба инсталисати Комунистичку Партију.
Али знам да
Администрација нигдје на свијету не може да постоји сама, да буде неуправљана и
да донесе напредак НДД Сфери.
Стога сам,
данас, на Петак, Тринаестог, песимист за све Петке овог мнадата. Осим Свете
Петке.
