3426.
НАША
МАЛА
ЈАВНОСТ
ПУНА ЈЕ
ИСИЛОВАЦА
И
ГВАНТАНАМЏИЈА
Главосјеча о
Тортуриста.
Звао ме неку
вече Христо Стоичков. Играш ли, бате. Играм али још нисам на твом нивоу. Споро иде
некако, ММЈ. Нема везе, бате, треба да одеш у Барсу, ти једини можеш да
покренеш тим. Видиш, онај шепуран, фризуран, бразилац, Нејмар, мајке му га
спалим, не може ништа, Меси стално мора да туче трице. Ало, Стојко, ало, нисам
ја за Барсу. Ма шта ниси, сад ће новине почети о томе, портали, колумбисти,
како се зову, све ће да бруји. Боли те китче, бате.
Пробудим се
сав у зноју. Шта мислиш да неком тако нешто падне на памет. СТЈ.
Као што је
некоме пало на памет да Игора Радојичића иментује за вођу побуне против Додика
и Режима, за спас Душе Љевице. За Пирата са Есенесдеа.
И већ
мјесецима, а има и година, све већи број протува черече човјека. Ни кривог ни
дужног. Сад ће да се одвоји. Зашто се не одвоји. Млад, револуционаран. А онда
сутра други рафал. Пичка Салонска. Разочарање Седме Интернационале. И Лагумџија
је због њега изгубио. Није хтио, Игор, да се упрегне у Љевицу.
Некидан Игор
био код мене. Гледам хоће ли ми дати неки тајни знак, миг, за револуцију,
преврат, пробој. Двије пушке и један митраљез ми под столом, ко запете праћке
чекају. Ништа.
А онда јучер
опет колумбисти серу. Пољски нужници, типа еговнине, преносе. Игорова слика. Одстрел.
Потјерница.
Има осам
посланика, КТЈ. Крв Ти Јебем.
А неће.
СМЖ. Сунце Му
Жарено. Читав Режим изгибе да купи два Папка а Игор Радојичић накупио Осам. И прстом
није мрднуо.
Можда Игор
Радојичић и иде у револуцију, преврат, узврат. Али није ваљда да ће он то
посљедњи сазнати.
Биће, прије,
да је овдје, нека Наплавина, упитана од Странаца Усранаца, ко би изнутра могао
сјебати Додика. А Умна Наплавина коизтопа. Игор. Млад. Перспективан. Усранац
сачини Сл. Забиљешку. Пошаље у Брисел. Брисел Пошаље Берлину. Берлин Пошаље
Вашингтону. Вашингтон пошаље Бриселу. Брисел пошаље Усранцу. Јел Игор. Јест Игор.
Мобилиши све будала што имаш. Само нека пишу Игор.
Тако је
касапинском сатаром исјечена Наша Мала Јавност. Нема ко јој не вади душу и
бијеле бубреге.
Али. Јебеш
Јавност. Искасапише и Игора Радојичића.
Та есдеесовско
удбшака технолгија дробљења у јавности, монструознија је од гвантамских
признања. Игор би можда и признао. Али, човјек нема прилику ни да зине.
Намазао сам
копачке за сваки случај.
Мој Стојичко
је макар рекао да ће наићи крај мене да ме вози у Барселону.
Ћао Нејмар,
сељачино.
