3419.
АВЕТ
ЛАГУМЏИЈЕ
НАД ЛАЖНОМ
ЛИЈЕВОМ
ИДЕЈОМ
Ноћас се
костур Хичкока окретао у гробу. Али и око уздужне и око попречне осе. Зврка га
стоји.
Страх се и
њему увукао у кости.
Смири се Хич,
Босна је земља конгреса.
Кад је
Лагумџија за Говорницом, у дворани Лијеве Идеје, у којој сам видио четири, пет,
само, црвених застава, од те идеје, рекао Сви мисле да ће бити Све је исто само
Њега нема. Онда класични Зласмајл. Ништа
неће бити исто. Драмска паузица. А ја
ћу бити ту.
Сценограф је
само мало промашио. Цијела дворана је требала бити у дубокој тами. Само је Њега
требало, бијелом свјетлошћу, освијетлити одоздо.
Тих кратких
патетичних и вјештачких неколико реченица скицирале су и сву прошлост и сву
будућност Есдепеа.
Златаган је
себе поистовјетио са Титом. Све је исто само њега нема. Прелидерисао се. Мада би
се могло расправљати о томе да ли је и био Лидер. Лидер се само појави. А не
прави се, нити се промовише. Нарочито, не одржава се унутастраначким мућкама и
манипулацијама, хаотичним кандидовањима и екстерним мешетарењима,
међунационалним варањима и интернационалним фарсичним глетовањима. Нарочито се
не остаје лидер када дођеш у ситуацију да ти неко поклања да будеш министар инпослова.
И о томе правиш нагодбе.
Упркос свему,
Златаган је аутор оригиналне технолошке идеје вођења, манипулисања и
монополисања у страначким организацијама. Не препоручујем да се патентира и
примјењује. Само констатујем.
Једна од тих
технологија подразумијевала је непрестану унутарстраначку борбу са
конкуренцијом. Златаган је био као Сулејман Величанствени. Главни под Чадором. А
кад треба опстати, удави Ибрахима, удави Мустафу.
Ту и јесте нуклеонска
погрешка. Кад је нестало оних које се може давити, а да би Партија то схватила
као велику потребу и нови корак Њега, јер не можеш давити неког малца и Партији
слати поруку како си Велики, нестало је и могућности да сам Златаган опстане.
Он је у
Есдепеу био Њега. Без Њега ништа није могло. Зато је до Конгреса и домогло.
Његова Монструм
Реченица, А ја ћу бити ту, говори све о будућности Есдепеа.
Термин Никшић
је један од Његових производа. Додуше, није подмукао и није политичка варалица
као Комшић, ни изблиза. Термин је један простодушник кога ће Златаган даље
глодати и који, на крају, неће имати никакве шансе да се извуче или да
профитира, макар лажно, као што је то искористио подмуклица Комшић.
Дабоме, питање
је да ли се Никшић могао извући из тог оклопа лажних политика Њега. Колико је
он сам увјерен у своје вођство партијом а колико је морао то да прихвати.
По посљедице
то не чини разлику.
Свеопшта Лажност
Босне наставља се.
Лијева идеја у
Сарај не враћа се. Јер је није ни било. Као ни мултиетничности о којој је
Есдепе више пјевао него Ескају о Братству & Јединству.
