уторак, 09. децембар 2014.

3421.
КРСМАНОВИЋ
ЈЕ ГРЕШКА
ЕСДЕЕСА И ЕСЕНЕСДЕА

Драга Браћо, зајебали смо се у Фочи.
Нисмо требали да побиједимо, ми, Есенесде и Есдеес, на локалним изборима и тако свргнемо са власти Фочански Режим. Без Фочанских прописа.
Није добит ни то што је избаран нормалан Начелник Фоче.
Колика је штета што су Чавић и његов Ендепе, у босанскохерцеговачку, у Државну, СТЈ, орбиту лансирали Здравка Крсмановића.
Мада сам Чава вјероватно није ссвјестан грешке коју је направио. Крсмановић је, за њега, само једно у дугој историји Великих Сранија које је починио.
Неки лудак је лансирао причу да ће Алаџа Крсмановић бити директор Сипе. А он, будалаш, упо у причу ко кезме у кречану.
Читам данас у Ослобођењу. Све зна. Нарочито зна шта је пропало. А не треба ни много да зна. Чим каже да је све пропало, ослобођен је обавезе о тачним појединостима. Зна да нема човјека као што је Комшић. Њему је од свега важнији Програм. Он је и Златагана одјебо због Програма. Додајем ја. Треба да узме естрадно политичко име. Љиљан Програм.
Гледам. У посљедњој деценији политичка сцена у Босни и Херцеговини и Српској, доживјела је тешки суноврат. Политички мозаик се осипа ко старе мокре фреске на мразу. Нестају лидери, концепти и визије. Човић се једва успио опоравити од свих удара који су организовани на њега, Хадезе и Хрвате. Бошњачка сцена, послије Алије, нема лидера. Тихић, Лагумџија и Силајџић су вријеме утрошили улудо. У Државу и Унитаризацију. Остао је Бакир Изетбеговић, политичар без основе и потке, танак, прозиран, позеран. Додик се још држи мада је притиснут падом гласова, и властитих и страначких. И огољен од страначких лица и организационих ствари. Што ће се показати погубним.
Мада се чини да све друго утиче на ове процесе на политичкој сцени БиХиС Групе, један је узрок свему.
Свако од лидера, и мртвих и пропалих, и оних који се држе још на вјетру и врбацима, у пресудном тренутку начини исту грешку.
Заборави Странку ил Партију.
Окрене се Странцима. Медијима. Русима. Бриселу. Охаеру. Америма. Ердогану. Парама. Тајкунима.
Не жели више сису коју је створио или која га је створила. Заборави да нема бољег и трајнијег темеља од Организоване Политичке Странке.
Сторија о трајању и крају Есдепеа невјероватна је студија, која се у посљедње двије деценије одвијала пред нашим политички очима, на тему Како упропастити себе као лидера упропашатавјући властиту партију и њене потенцијале.
Мада тај процес није трајао свих двадесет година. За студију трагедије довољно је посматрати и посљедњих пет година Златка Лагумџије и његовог Есџепеа.
У таквој ситуацији, на политичку површину испливавају Крсмановићи. Апсолутни маргиналци, локалци и декомпететивци.
Просто је релаксирајуће слушати и гледати цијелу галерију Маргиналаца које су створиле Велике Странке и Лидери. Како се ових дана шепуре Републиком Српском. Политичком Сценом. Позорницом Власти. Како се пјанци никад нису шепурили биртијама у којима подови нису опрани тридесет седам година. Ни курве жељезничким станицама. Чији их отправници возова повремено пуштају да огрију смрзлу гузицу на ужареној бубњари.
Шта је у цијелпој причи Сарајеско Ослобођење. Које је дало простор и слику Крсмановићу.
Па, Биртија, јебем те глупа.

И Чавић, и Чавић. Виче Отправник за задњим вагоном.