среда, 19. новембар 2014.

3376.
БАЛКАНСКА ВАГА
СА СЕДАМ, ОСАМ,
ТАСЕВА. КИЛА И ПО
ШЕШЕЉА, КИЛА ГОТОВИНЕ,
ПО КИЛЕ КОМШИЋА,
КИЛА ЗЛАТКА ПСИМА...

Дуго је био на тасу.
Та чудновата Балканска Вага нема два таса на ланчићима као што је уобичајено, нити један, као кантар, са крушком на другој страни. Има их седам или осам. Или и више. И нема тас за гевихте. Улогу гевихта обавља роба или више њих. Али нико од оних на тасевима не зна ко је Гевихт. Која је Роба Роб.
Робе се, повремено, мијењају. Стварне и оне које су у улози Гевихта. Уобичајено је да се то ради око избора.
Ко мијења робе.
Ејебига.
Суштина није у томе. Некад је то Збигњев. Некад његов наставник за општетехничко образовање.
Суштина је у томе што нико од оних на тасевима не схвата сврху, своју, и те мултиплекс клацкалице спојених тасева. На којој никад није могуће унпаријед знати који ће се тасеви дићи кад се на један од њих дометне по киле Демократа, нпр.
Понекад не схвата ни Збигњев и његов Наставник ОТО. Пробавају.
Али. Њих то много и не занима. Њима је битно да су сви тасеви подмазани и да се сви дижу или спуштају. Проблем настаје кад један зашкрипи. Закочи се. Неће да слуша.
Неки од Роба на тасевима схватају, угрубо, шта се догађа. Неки су пристали да буду донешени на тас. Мада никад не знају који ће се тасеви дићи. Због њихове политичке тежине.
Да. Нисам вам рекао да је Геополитички Мултитас конструисан тако да онај тас који је високо, који је, да простиш, дигнут, мање вриједи од оног који је спуштен. Неуобичајено.
Али. Ни то Тасовци не знају.
Па зато данас изгледа смијешно Иво Јосиповић, кажу Предсједник Хрватске, када, у данима обиљежавања трагедије Вуковара, у ствари Војничке Глупости Срба, који су се зауставили ту и чинили злочине, умјесто да су то заобишли и ишли директно на Загреб, као Тито на Трст и Блајбург, када, као и већина му Хрватске, протестира против Шешељеве Честитке Четницима, и иних радњи, и тражи да га се сепетује поново у Хаг.
Изгледа смијешно јер очито не схвата, да је, онако свилен и углађен, постављен на тас. Кад је требало.
Додајдер, мали, килу Иве. Не врбе. Јосиповића. А награби килу и по Колинде. Па ћемо видјет.
Тако је и у БиХ. Нарочито у Републици Српској.
Помећидер, мали, што више, било чега, по околним тасевима. Да се Додиков дигне. Овај Златаганов се исто дигао. Баци га псима. Додај по киле Комшића. Фахру држи у фишецима. Па ћемо видјет. Јесил накупио ових За Промјене. Иванића метни што више.
Тако је и Шешељ стигао у Србију. Четир Киле Пријесног Шешеља на тас. СТЈ. С оним претходним мећањима смо мало претјерали. Зато иде много више Шешеља него Готовине. Са Готовином смо баш апотекарски уболи. Код Срба, то је мало компликованије.
И тако. Надам се да разумијете. То је моја теорија о геополитичким и неотериторијалним кинетичким скулптурама.
Мислим да неко разумије да никоме није био циљ да се уклони Милошевић. То све накнадне Робе на тасевима доказују.

Не доказују онима који гледају кратко, серу танко и мисле плитко.