3374.

ЗАШТО ЈЕ

ОПАСНИЈИ КАНДИДАТ

НЕГО ПОСЛАНИК

Актуелна сторија Два Папка није никаква новост.

Говорим о политичкој феноменологији.

Стара је колико и брачна превара.

А има и подоста сличности.

Јој, драга, случајно ми се омакло. Знаш да те волим.

Није он мени, драги, сам ушао. Неко је њега мени морао гурнути. Нисам крива, мајке ми.

Изборна закондатура и изборни процес у БиХиС, скројени су за неки велики изборни Амазон. И беј. Алибабу. И седам смотуљака.

У том процесу и у тој законодатури омогућена је легализована куповина и продаја свега. Од кандидатуре до мјеста у бирачким одборима. А плаћа се сваки мрдај прстом. Од посматрача до припејда. Плаћају се гласови. Плаћају се министарска мјеста. Плаћа се гласање у законодавним клупама.

Зашто не би било плаћања мандата.

Дабоме. Ја сам за мир у свијету и очекујем да ће службени органи по службеној дужности извршити увиђај и презентаријум о томе шта је тачно, шта монтирано а шта подметнуто у салуну Код Два Папка. И о позадини, и о позадини. Коме је стало да постоје Папци а коме је стало да Папци не постоје.

Прелазака посланика било је и раније.

Демократска и медијска јавност им тепа. Прелетачи.

Када се разгрне актуелна дневна и властоформирајућа маглина, долази се до темељне одговорности сваке странке.

Политичке странке су одговорне за за своје кандидате много више него кандидати који буду изабрани, као посланици, према јавности и својим странкама.

Јасно је да мандат не припада странци иако је она једина овлаштена да га опредмети кандидатом. Јасно је да се бјанко изјава о враћању мандата, којег би странка депоновала и додала датум, не може провући на Уставном Суду.

Онда треба да буде јасно да га је потребно стопут мјерити прије него што га кандидујеш.

А ко то ради. Скоро нико. Ниједна Политичка Странка.

Нарочито не она која нема организацију, нема критеријуме кандидовања, нема Правила и процедуре, нема кандидатску конкуренцију, нема дугододишњу оданост странци.

А ако то не ради она која све то има онда треба да оде са политичке сцене.

Јасно је да ће се различито понашати онај ко је добио 260 гласова, и прошао, од онога ко је добио 15.000 гласова и није прошао.

Стога Политичке Странке требају да буду највећи купци политичких и карактерних микроскопа.

Онај ко је незаслужено добио кандидатуру, он више није одговоран према било коме. А најмање према Политичкој Странци чију је клупу заузео.

Онај ко је добио мандат а није крв пропишао, усравши се од муке, претходно, неколико пута током међуизборног времена, ко се у име странке није нисаким замјерио, ко није табанао у кампањи а увече се, пред изборну шутњу, вратио само са кајишевима од опанака, тај не зна цијенити ни Политичку Странку ни Јавност ни мандат.

Таквог нити јебите нити у парламент водите.