3370.

ШТА ДА РАДИМО

С ПАРАМА.

А НЕ УМИЈЕМО

НИ С ЉУДИМА.

У тешкој смо ситуацији. Сунце Ти Јебем.

Свако од нас, које су паре препарирале, оконзервисале, вакумирале, пастеризовале, потпаметиле, опариле, потковале, подигле, извадиле из опанака, одвојиле од коре крува и поквариле, дабоме, рећи ће да је сиротињи најтеже јер нема пребијене паре.

Нећемо ми то баш често да говоримо. Само кад смо приморани. Кад вјештачки треба да покажемо људски затиљак. Лице се више не користи за људскост. Кад је нека каосоцијална ситуација. Мало сажаљивости може некога и заварати. На пијаци, у продавници. Кад неко запомаже Све је поскупило. А ја се ту нашао па немам куд.

Грешка.

Сиротињи јесте тешко. Али сиротиња је сретна без пара. Није искварена. Сирома ће ти увијек Назват Бога. А онај ко има паре, прије ће ти Јебат Матер него здравити се.

Откад се људска цивилизација одвојила од предмета који служе да би се лакше прибавиле потрепштине за живот или за трговину, за размјену добара, од очњака, каменчића, бакарних кружића, златних новчића, и то замијенила новцем, људи су из руку трајно испустили владање међуљуђем.

А од оног што не држиш у рукама, од тога бјежи Ко Ђаво Од Крста.

Паре су постале оквир и простор свега. Једна димензија која постоји.

Више не постоје људи, горе небо а доље земља.

Сад постоје само паре. У које се понекад удијевају људи а понекад небо и земља.

На корак смо да се људима почну куповати паре. Мада се то и догађа али још није уведено у званичне токове.

Колико кошта сто млрд долара. Сто хиљада људи намртво. Не може испод.

Паре, када уђу међуљуде и међуноге, све се изврати. И Она Ствар. Некад је било Смије се ко Она Ствар на чисте гаћице. Сад се и Она смије на Паре.

Сви се смију на Паре. Само су Паре мртве озбиљне.

Није најгоре то што су Паре ушле међуљуде. И међуноге. Не мораш више имати муда. Довољно је имати Пара. Зато данас нема Че Гевара. И Револуција.

Најгоре је то што су Паре произвеле највећу виртуелну и неконтролисану а веома практичну и ефективну силу. Моћ.

Паре су произвеле и стварну и фиктивну, неизрачунљиву, Моћ. Стварне Паре и стварна Моћ дестилишу фиктивну Моћ која се користи против људи а против које они не могу ништа.

Више нико не зна докле сеже Моћ. Иза које стоје Паре.

Некад је и јуне на пијаци знало ко може да га купи, по гути у џепу. А и власник јунета. Немаш ти џепа за њега.

Данас се Моћ не може измјерити по гути.

Они који имају Моћ знају то и користе је мимо свих граница. Њихова Моћ нема краја свемира и нема гравитације.

Њихове наочаре су све тамније а очи се, на златним осовинама Моћи и Пара, неповрартно окрећу унутра. Уши зарастају. Уста пресушују. Ријечи постају непотребне. Нема више Моћи Говора. Постоји само Моћ која говори.

Дабоме. И свачија Моћ траје донекле. Пошто ни живот није бесконачан. Само су Паре бесконачне.

Проблем је кад се Моћ отргне од свега. И постане неукњижено власништво Јединке.

А проблем је и кад онај ко је близу Моћи, помисли да је Моћ његова.