3371.
ШЕШЕЉ
ЈЕ
ХРОНИЧНА
СРПСКО-ХРВАТСКА
БОЛЕСТ
Свако ко каже
да је Балкан један конгломерат брда, да је то Брдусина једна, слијеп је код
очију.
Балкан је
плићак обични.
Политичко
плиткоумље.
Доласком ВВ у
Беогвад, Војводе Вивовитичког, разумио сам да ће Србија да се прави да је нико
није теро на Мораву.
Лично сам на
Повватак Шешеља гледао као на крајњу канцерогену фазу Пројекта Сатанизације
Срба. Пројекта, који је, дакле, доживио свој крах али је обавио задатак. Сада више
није ни битно шта ће бити са осталима, Младићем, Караџићем, Зстава Велике
Албаније стигла је у Београд, Рама је био у Београду, Косово није у Србији, Србија
је осакаћена, Срби истријебљени са простора бивше СФРЈ, Српска је уздрамана.
Шешељ и његов
случај пред Хашким Трибуналом, више него његова заиста надљудска издржљивост и
истрајност у правничким и фелацијским играма са њима, остаће у Историји
политике и права случај за изучавање.
Стога је било
логично да је Србија искористила Шешеља као контратег политици Запада. Он би
могао бити много ефектније оруђе против насиља ЕУ и Америчана него што је то
Русија и Путин. Шешељ је искључиво домаћи производ а западни гријех. Због Шешеља
се не може Србија стављати узазид. Пред и под уцјене. Да клизи муданцима низ жилет Украјине,
Санкција и Крима.
Јесте било
логично али није било очекивано.
Још мање сам
очекивао да ће Хрватска да се упеца на Повватак Шешеља. Хрватска која има
најмање геоморалног права да се тиме бави и која твеба да се поквије ушима. Јер
су њихови Туђмани, Маркачи и Готовине, или помрли невини или службено
ослобођени и дочекани као Хероји. И који су, и многи други, за разлику од
Шешеља, који је имао и има сулуди и нерелани Концепт КВК, били обичне убице и
протјеритељи без концепта.
Ну. Весна
Пушић је, у мом најосебујнијем стилу, изразила сућут Србији што се у њој налази
Шешељ. А онда је Колинда Барбика Иво рекао да Хрватска треба упутити једно
писмо Хагу и обавијестити га како Шешељ крши увјете и како шири мржњу.
Будала.
Доклегод постоји
Хрватска и доклегод постоји Шешељ, постојаће и мржња. Нема потребе да је било
ко шири.
Шешељ се,
тако, представио, нехотично и ненамјерно, као симптом хроничне српско-хрватске
кронике непрекинутих болести у том међунационалном сразу двају примитизованих
колективитета, односно оних који су изабрани да их представљају или су та права
мало узурпирали а мало добили изборима, који на једнако примитиван начин бораве
у ЕУ или иду ка њој.
